Српске војводе на суду

Остоја Балкански (1937), наш познати вајар, пуне четири и по деценије ради и ствара, нуди веома занимљиве идеје, поклања своје радове, али и даље наилази на неразумевање средине. Живи тихо, повучено, ван магистралних токова уметничке естраде. Ствара у малом атељеу на Новом Београду. Свој посао схвата као мисију.

Ипак, Остоја Балкански је тужио Историјски музеј Србије, којем је поклонио 69 рељефа-портрета српских устаника, и тражи одштету од 3,65 милиона динара. Спор се води код Окружног суда у Београду.

У Музеју у Орашцу, о двестагодишњици Првог српског устанка, било је изложено десет портрета српских војвода, рад Остоје Балканског. Нажалост, аутор нигде није потписан. Нема га у програмима прославе, каталозима, нема га међу ауторима осталих програма и изложби. Не верује да је то случајно. Наведени су, каже, чак и статисти из представе „Скела” Горана Петровића, само његовог имена нигде нема.

 Била је то последња кап која је превршила чашу. Балкански је савио табак и тужио Историјски музеј Србије. Видно разочаран оним што се догађало, вајар тражи и да се униште сви изливени отисци.

Писао је министрима културе Драгану Којадиновићу и Војиславу Брајовићу, председнику Србије Борису Тадићу, али одговора није било. Балкански је, с разлогом, љут. Стално понавља: „Жеља ми је била да мој рад буде у служби народа”.

Остоја Балкански је прве две деценије свог уметничког рада инспирацију налазио у људима и културама земаља у развоју. Вајао је, сликао и излагао у Сирији, Судану, Нигерији, Либији, Гвинеји, Ираку, Шри Ланки, Аустралији... Портретисао је многе шефове несврстаних земаља: Хаила Селасија, Нехруа, Макариоса, Сухарта, Садата, Каунду, Њеререа, Сиримаво Бандаранаике, краља Биренду, Индиру Ганди, краља Хусеина, Сенгора, Кастра, Бумедијена, Мугабеа, Гадафија, Мобутуа, принца Нородома Сиханука, Насера... Аутор је спомен-обележја несврстаности на Брионима и десет рељефа у Галерији несврстаних у Подгорици. Скулптуре и слике Остоје Балканског налазе се код светских државника, у галеријама и колекцијама широм света. У Музеју Првог српског устанка у Орашцу у сталној поставци је десет његових рељефа-портрета најзнаменитијих устаника. Урадио је и читав низ портрета значајних књижевника: Симе Матавуља, Јована Скерлића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Бранка Ћопића, Алексе Шантића, Петра Кочића, Јована Дучића, Његоша, Меше Селимовића, Борислава Пекића... Ту су и портрети Вука Ст. Караџића, Филипа Вишњића, Милутина Миланковића, Николе Тесле, Михајла Пупина, Љубе Тадића, Предрага Милојевића, Јована Рашковића, Петра Лубарде...

Основној школи „Свети Сава” у родном селу Липнички Шор, поклонио је 24 рељефа Вука Ст. Караџића и његових савременика. Био је спреман да завичају, без икакве надокнаде, поклони свих двеста портрета знаменитих Срба, од Немање до данас, под само једним условом: да се обезбеди простор за галерију „Великани Србије”, у којој би била смештена његова колекција. Галерија би, наравно, била отворена и за друге уметнике који би радили портрете знаменитих Срба. Школа је поклон прихватила, али до реализације никада није дошло јер у буџету општине Лозница за овако нешто није било пара.

Своју вредну колекцију понудио је и главном граду. Из Министарства културе Републике Србије обавестили су га да се за „суфинансирање пројеката и програма” мора расписати конкурс, формирати стручна комисија…

Предлагао је Балкански да се на почетку београдских улица поставе гранитне плоче са рељефима личности чије име улица носи. Тако би грађани, и гости главног града, сазнали нешто више о српским великанима. Био је спреман да поклони педесет портрета. Из Секретаријата за културу града Београда добио је писмо у коме га обавештавају да градска одлука предвиђа расписивање конкурса и да нису у могућности да прихвате његов дар.

Предлагао је и оснивање Галерије српских пријатеља, у којима би се нашли Арчибалд Рајс, Николај Николајевич Рајевски, генерал Штурм, немачки војник Шулц... Био је спреман да уради и поклони двадесет портрета. И ова идеја је остала без одјека.

И после свега што се догађало, верујемо да још има времена да се неправда према уметнику исправи и сачува драгоцена колекција од 69 рељефа-портрета знаменитих историјских личности, којом би се поносила свака култура.

--------------------------------------------------------:

Закопао портрете Вука – из протеста

Тршић, родно место Вука Ст. Караџића, каже Балкански, нема своје препознатљиво лице. Сматра да би Тршић требало да буде у знаку наше азбуке и лика Вука Ст. Караџића. На раскрсници Ваљевског пута и улаза у Тршић требало би урадити два велика натписа – Тршић од бронзе или месинга који би у имену Тршић носили слова азбуке. Слова азбуке би ваљало уградити и у капију на улазу у двориште Вукове куће. Посетиоце би сачекивао, као сваки добар домаћин, Вук лично. Балкански је већ урадио споменик. И путокази у Тршићу требало би да буду од слова наше азбуке.

Балкански је још пре десет година предложио да се Тршић прогласи – Кнежевином писмености. Али, како тада, тако и сада. У општини Лозница немају слуха за идеје свог земљака. У знак протеста, познати вајар је својевремено у Тршићу закопао десет портрета Вука Ст. Караџића, изливених у бронзи, и „Заветно слово”, у којем објашњава разлоге свог протеста. Драгоцена збирка је и даље под земљом.