Украјинци убили руског генерала у Москви

Специјално за „Политику”

Генерал-потпуковник Игор Кирилов, начелник Војске радиолошко-хемијско-биолошке заштите, убијен је јуче у Москви. Заједно са њим страдао је и његов помоћник Иља Полиркарпов, а одговорност за ликвидације преузела је украјинска служба СБУ. Дан раније генерал Кирилов је од стране СБУ оптужен за „употребу хемијског оружја у чак 4.800 случајева” током руских војних операција у Украјини.

Кирилов је дан пред погибију, заједно са председником Владимиром Путином и министром одбране Андрејом Белоусовим, присуствовао заседању проширеног колегијума генералштаба. Ликвидиран је тако што је активиран експлозив причвршћен на електричном тротинету прислоњеном на врата улаза у зграду на Рјазањском проспекту, у коме је живео. Дакле, један од десетак најважнијих генерала руске војске данима је несметано праћен од стране украјинских оперативаца, анализиране су пажљиво његове навике и на крају изабран погодан тренутак да буде елиминисан. Украјинске службе су још једном демонстрирале своју моћ и задалe до сад најжешћи ударац руском ФСБ-у и војној служби ГРУ.

Пре шест дана у Москви је убијен заменик директора контструкторског бироа „Марс” Михаил Шацкиј, за кога се тврди да је руководио пројектом унапређењем ракете ваздух–земља Х-59. Два дана раније у Доњецку је убијен и бивши начелник затвора „Еленовка” Сергеј Јевсјуков. Број војних цивилних званичника, као и отворених присталица Русије међу грађанима Украјине који су у атентатима убијени на територијама Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области мери се десетинама. Од оваквих ликвидација украјинске службе нису презале ни у периоду након Минских споразума, па су у Доњецку убијени харизматични и одважни лидер ЛНР Александар Захарчено (август 2018), побуњенички команданти са највећим ауторитетом Арсен Павлов Моторола (октобар 2016) и Михаил Толстих-Гиви (фебруар 2017). Командант батаљона „Призрак” Алексеј Мозговој у ЛНР убијен је у мају 2015.

Ако се атентати у ратној зони могу донекле објаснити високим ризиком и близином фронта преко кога се убацују диверзантске групе, ликвидације хиљадама километара у дубини територије представљају понижење за структуре задужене за њихово спречавање и превенцију. Текући рат показује да садашње руске безбедносне службе нису ни бледа сенка својих претходника НКВД-а и КГБ-а, од којих се тресла тадашња политичка емиграција и целокупан колективни Запад. Када се горенаведним убиствима у претходних десет дана дода низ ранијих атентата, рецимо на депутате Врховне раде Украјине Иљу Киву и Олега Царјова, пуковника СБУ Василија Прозорова и градоначелника Купјанска Генадија Марцегору, садашње руске службе, рекло би се, подсећају на пастира неспособног да сачува овце.

Посебно је интересантан случај Марцегоре, јединог градоначелника изабраног у украјинском изборном систему који је прихватио руску војску. После месец дана након што је породица објавила да је подлегао повредама задобијеним у атентату, испоставиће се да је „васкрсао” и успешно се опоравио од последица рањавања. И овај пример лажирања информација о смрти показује да је постојала процена да агенти СБУ, или ГУР могу покушати да поново нападну Марцегору на лечењу.

Пуковник Прозоров у атентату је тешко рањен, депутат Царјов је успео да се потпуно опорави, док је Иља Кива страдао на лицу места. Украјински извори тврде да је у новембру 2023. у Белгородској области убијен и Александар Слесаренко, такође бивши оперативац СБУ, који је прешао на руску страну и био именован за заменика Војно-грађанске администрације Харковске области. Руски медији ову информацију нису коментарисали и ликвидацију нису званично потврдили, што наводи да је Слесаренко можда ипак „васкрсао” као Марцегора.

Ако се атентати на војне и политичке функционере могу двојако тумачити, атентати на цивиле представљају чисте примере тероризма. Не могу да се сетим да је у претходним ратовима нека страна организовала атентате на новинаре и писце, као што то сада ради Украјина. У августу 2022. у Москви је убијена Дарја Дугина, а у априлу 2023. Максим Фомин, алијас Владлен Татарски. Више среће од Дугине и Фомина имали су познати писац Захар Прилепин и ратни дописник Александр Коробов. Прилепин је након што је активирана противтенковска мина закопана на путу по коме се његово возило кретало, после вишедневне коме, успео да преживи, а Коробов је прошао са тешком фрактуром лобање. Убиство генерала Кирилова у руској јавности поново је отворило полемику зашто СБУ и ГУР руске власти још нису прогласиле терористичким организацијама.

Атентат на генерала Кирилова у центру Москве неупоредив је са десетинама претходних сличних дела иза којих стоје украјинске службе. У руској јавности се од војног и политичког врха тражи снажан одговор. Спекулише се да би овај атентат могао да убрза лансирање „орешника” на владину четврт у Кијеву, али има и оних који траже да се одговори и политички. Активиста Марат Баширов, својевремено високи функционер ЛНР, оценио је да су „само западне обавештајне службе способне да прикупе информације о месту пребивалишта наших највиших војних команданата и да прате присуство на адреси пребивалишта”. Он додаје да је „украјински милитант из ГУР-а способан да постави бомбу, он је извршилац, а наручиоци су у Лондону и Вашингтону”. Баширов је од руских надлежних органа затражио да „затворе амбасаде и конзулате САД и Велике Британије и депортују остале дипломате шпијуне”.

Активиран килограм експлозива

Снага експлозивне направе кућне израде која је данас експлодирала у Москви и усмртила начелника војне јединице за радиолошку, хемијску и биолошку заштиту Оружаних снага Русије Игора Кирилова одговара јачини више од једног килограма ТНТ-а, рекли су за Тас органи за спровођење закона, преноси Танјуг. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да војно-политичко руководство Украјине може да очекује „неизбежну одмазду” за убиство Кирилова.