Ukrajinci ubili ruskog generala u Moskvi

Specijalno za „Politiku”

General-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik Vojske radiološko-hemijsko-biološke zaštite, ubijen je juče u Moskvi. Zajedno sa njim stradao je i njegov pomoćnik Ilja Polirkarpov, a odgovornost za likvidacije preuzela je ukrajinska služba SBU. Dan ranije general Kirilov je od strane SBU optužen za „upotrebu hemijskog oružja u čak 4.800 slučajeva” tokom ruskih vojnih operacija u Ukrajini.

Kirilov je dan pred pogibiju, zajedno sa predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom odbrane Andrejom Belousovim, prisustvovao zasedanju proširenog kolegijuma generalštaba. Likvidiran je tako što je aktiviran eksploziv pričvršćen na električnom trotinetu prislonjenom na vrata ulaza u zgradu na Rjazanjskom prospektu, u kome je živeo. Dakle, jedan od desetak najvažnijih generala ruske vojske danima je nesmetano praćen od strane ukrajinskih operativaca, analizirane su pažljivo njegove navike i na kraju izabran pogodan trenutak da bude eliminisan. Ukrajinske službe su još jednom demonstrirale svoju moć i zadale do sad najžešći udarac ruskom FSB-u i vojnoj službi GRU.

Pre šest dana u Moskvi je ubijen zamenik direktora kontstruktorskog biroa „Mars” Mihail Šackij, za koga se tvrdi da je rukovodio projektom unapređenjem rakete vazduh–zemlja H-59. Dva dana ranije u Donjecku je ubijen i bivši načelnik zatvora „Elenovka” Sergej Jevsjukov. Broj vojnih civilnih zvaničnika, kao i otvorenih pristalica Rusije među građanima Ukrajine koji su u atentatima ubijeni na teritorijama Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti meri se desetinama. Od ovakvih likvidacija ukrajinske službe nisu prezale ni u periodu nakon Minskih sporazuma, pa su u Donjecku ubijeni harizmatični i odvažni lider LNR Aleksandar Zaharčeno (avgust 2018), pobunjenički komandanti sa najvećim autoritetom Arsen Pavlov Motorola (oktobar 2016) i Mihail Tolstih-Givi (februar 2017). Komandant bataljona „Prizrak” Aleksej Mozgovoj u LNR ubijen je u maju 2015.

Ako se atentati u ratnoj zoni mogu donekle objasniti visokim rizikom i blizinom fronta preko koga se ubacuju diverzantske grupe, likvidacije hiljadama kilometara u dubini teritorije predstavljaju poniženje za strukture zadužene za njihovo sprečavanje i prevenciju. Tekući rat pokazuje da sadašnje ruske bezbednosne službe nisu ni bleda senka svojih prethodnika NKVD-a i KGB-a, od kojih se tresla tadašnja politička emigracija i celokupan kolektivni Zapad. Kada se gorenavednim ubistvima u prethodnih deset dana doda niz ranijih atentata, recimo na deputate Vrhovne rade Ukrajine Ilju Kivu i Olega Carjova, pukovnika SBU Vasilija Prozorova i gradonačelnika Kupjanska Genadija Marcegoru, sadašnje ruske službe, reklo bi se, podsećaju na pastira nesposobnog da sačuva ovce.

Posebno je interesantan slučaj Marcegore, jedinog gradonačelnika izabranog u ukrajinskom izbornom sistemu koji je prihvatio rusku vojsku. Posle mesec dana nakon što je porodica objavila da je podlegao povredama zadobijenim u atentatu, ispostaviće se da je „vaskrsao” i uspešno se oporavio od posledica ranjavanja. I ovaj primer lažiranja informacija o smrti pokazuje da je postojala procena da agenti SBU, ili GUR mogu pokušati da ponovo napadnu Marcegoru na lečenju.

Pukovnik Prozorov u atentatu je teško ranjen, deputat Carjov je uspeo da se potpuno oporavi, dok je Ilja Kiva stradao na licu mesta. Ukrajinski izvori tvrde da je u novembru 2023. u Belgorodskoj oblasti ubijen i Aleksandar Slesarenko, takođe bivši operativac SBU, koji je prešao na rusku stranu i bio imenovan za zamenika Vojno-građanske administracije Harkovske oblasti. Ruski mediji ovu informaciju nisu komentarisali i likvidaciju nisu zvanično potvrdili, što navodi da je Slesarenko možda ipak „vaskrsao” kao Marcegora.

Ako se atentati na vojne i političke funkcionere mogu dvojako tumačiti, atentati na civile predstavljaju čiste primere terorizma. Ne mogu da se setim da je u prethodnim ratovima neka strana organizovala atentate na novinare i pisce, kao što to sada radi Ukrajina. U avgustu 2022. u Moskvi je ubijena Darja Dugina, a u aprilu 2023. Maksim Fomin, alijas Vladlen Tatarski. Više sreće od Dugine i Fomina imali su poznati pisac Zahar Prilepin i ratni dopisnik Aleksandr Korobov. Prilepin je nakon što je aktivirana protivtenkovska mina zakopana na putu po kome se njegovo vozilo kretalo, posle višednevne kome, uspeo da preživi, a Korobov je prošao sa teškom frakturom lobanje. Ubistvo generala Kirilova u ruskoj javnosti ponovo je otvorilo polemiku zašto SBU i GUR ruske vlasti još nisu proglasile terorističkim organizacijama.

Atentat na generala Kirilova u centru Moskve neuporediv je sa desetinama prethodnih sličnih dela iza kojih stoje ukrajinske službe. U ruskoj javnosti se od vojnog i političkog vrha traži snažan odgovor. Spekuliše se da bi ovaj atentat mogao da ubrza lansiranje „orešnika” na vladinu četvrt u Kijevu, ali ima i onih koji traže da se odgovori i politički. Aktivista Marat Baširov, svojevremeno visoki funkcioner LNR, ocenio je da su „samo zapadne obaveštajne službe sposobne da prikupe informacije o mestu prebivališta naših najviših vojnih komandanata i da prate prisustvo na adresi prebivališta”. On dodaje da je „ukrajinski militant iz GUR-a sposoban da postavi bombu, on je izvršilac, a naručioci su u Londonu i Vašingtonu”. Baširov je od ruskih nadležnih organa zatražio da „zatvore ambasade i konzulate SAD i Velike Britanije i deportuju ostale diplomate špijune”.

Aktiviran kilogram eksploziva

Snaga eksplozivne naprave kućne izrade koja je danas eksplodirala u Moskvi i usmrtila načelnika vojne jedinice za radiološku, hemijsku i biološku zaštitu Oružanih snaga Rusije Igora Kirilova odgovara jačini više od jednog kilograma TNT-a, rekli su za Tas organi za sprovođenje zakona, prenosi Tanjug. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da vojno-političko rukovodstvo Ukrajine može da očekuje „neizbežnu odmazdu” za ubistvo Kirilova.