Вођа „Делија” убијен пре 10 година, а суђење још траје

Велибор Дуњић, један од вођа навијача „Црвене звезде”, убијен је 16. маја 2014. године испред престоничког сплава „Џимис”, а суђење окривљенима за овај злочин који се води пред Вишим судом у Београду и даље траје. Од 2016. године, када је суђење против укупно деветоро оптужених почело (у међувремену је петоро са тужилаштвом закључило споразум о признању), главни претрес одлаган је више од 25 пута из различитих разлога (последњи пут протеклог понедељка), а чак осам пута је почињао испочетка због промене у саставу судског већа. Претреси су одлагани због болести судије, сведока, окривљених, недоласка адвоката...

Бизарним подацима, када је реч о конкретном судском поступку, ту није крај. Првоокривљени Владимир Ђуровић, који се у оптужници именује као директни извршилац Дуњићеве ликвидације, недоступан је домаћим правосудним органима већ пуну деценију, због чега се поступак против њега води у одсуству. Тужилаштво тврди да је Ђуровић пришао аутомобилу у којем су били Дуњић и његова пријатељица Нина Шобота и седам пута пуцао у навијача црвенобелих.

С обзиром на то да се Ђуровић вешто крије, да су окривљени Александар Ђурановић, Марко Гвозденовић, Зоран Вукић и Јелена Крушедолац потписали споразуме са надлежним тужилаштвом признајући да су након убиства помогли Ђуровићу и да је Вук Мусић правноснажно осуђен због уништавања видео-снимака са сигурносних камера у ноћи када је Дуњић убијен, на оптуженичкој клупи сада су само Марко Милосављевић, Горан Кнежевић и Бојан Старовлах.

Милосављевић, иначе сувласник сплава „Џимис”, терети се за помоћ учиниоцу после извршеног дела, односно да је обрисао снимке са надзорних камера сплава на којима је забележена Дуњићева ликвидација, а Старовлах и Кнежевић да су првоокривљеном Ђуровићу помогли да побегне са места убиства.

Веровало се да ће судско веће макар мало бити ближе утврђивању истине након саслушања Нине Шобот, која је била у колима са Дуњићем када је он убијен и која је том приликом тешко рањена. На њено сведочење чекало се пет година.

– Говорим о догађају много времена пошто се он одиграо јер сам дуго после убиства била у страху и нисам смела много тога да кажем. Када сам изашла из болнице, добијала сам претеће поруке и писма. Како ми ни полиција, ни тужилаштво нису доделили заштиту на неко време сам побегла у иностранство – почела је Нина Шобот.

Потом је говорила о кобном догађају наводећи да је тог 16. маја 2014. године са Дуњићем била на прослави и да су се убрзо после тога посвађали.

– Био је агресиван и љут, толико да сам ја завршила на приватној клиници са повредом ноге. После прегледа сам му рекла да ме вози кући, али је он на Бранковом мосту нагло скренуо ка сплаву, рекао ми је да хоће да попије још једно пиће – испричала је Нина Шобот.

Додала је да се Дуњић паркирао испред сплава и кроз прозор питао таксисту ко држи обезбеђење на сплаву „Џимис”. Казала је и да није знала које су му биле намере, али да је био пијан. Неколико тренутака након што је таксиста отишао, према њеним речима, Дуњић се сагнуо и извадио пиштољ испод седишта аута.

– Ухватила ме је паника, а он је наслонио пиштољ на руку која је била на волану уперивши га ка сплаву. Неколико секунди касније видела сам како нам прилази младић са капуљачом преко главе. Следеће чега се сећам је смрад барута, чула сам пуцње и цела кабина је била у диму. Сећам се и да је наш ауто кренуо ка доку – изјавила је Нина Шобот током сведочења.

Занимљиво је било и сведочење Дуњићевог рођеног брата Радета, који је рекао да је био изузетно близак са братом, да убијени Велибор није имао непријатеља, ни оружје. После овога рекао је да не жели да одговара на питања странака у поступку и да је спреман да буде новчано кажњен због тога.

Име Велибора Дуњића и данас се често помиње на утакмицама. Недавно је на једној развијена застава са његовим ликом. Пре убиства, Дуњић је био познат полицији. Због напада на лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића осуђен је у децембру 2013. године на две године затвора, а претходно му је четворогодишња казна затвора изречена због покушаја убиства на сплаву „Калипсо”.