Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња „Ог­ња”

Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња „Ог­ња”
Сер­ти­фи­кат о члан­ству Удру­же­ња „Огањ” у Ме­ђу­на­род­ној фе­де­ра­ци­ји кре­ма­ти­ста (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

 

Обе­ле­жа­ва­ње 120 го­ди­на од осни­ва­ња „Ог­ња” (20. де­цем­бра 1904) и по­чет­ка ак­тив­но­сти (15. ја­ну­а­ра 1905) за­вре­ђу­је ши­ру и де­таљ­ни­ју па­жњу с ви­ше ста­но­ви­шта. Јед­но од њих је ме­ђу­на­род­на са­рад­ња. Та­ква са­рад­ња је сво­је­вр­сна ви­ше­стру­ко ко­ри­сна ин­ве­сти­ци­ја, пре све­га у ши­ра са­зна­ња и де­ло­ва­ња у скла­ду с прин­ци­пом ми­сли­ти гло­бал­но при­ла­го­ђа­ва­ју­ће – ра­ди­ти ло­кал­но ефи­ка­сно.

„Огањ” је имао пре­до­ми­нант­но мул­ти­ла­те­рал­ну са­рад­њу у окви­ру свет­ске кре­ма­ти­стич­ке фе­де­ра­ци­је (In­ter­na­ci­o­nal Cre­ma­tion Fe­de­ra­tion – ICF), од­но­сно СКФ. „Огањ” је члан ре­ги­стро­ван под бро­јем 160, од осни­ва­ња 1937. го­ди­не. Мул­ти­ла­те­рал­на са­рад­ња „Ог­ња” од­ви­ја­ла се и с Уни­јом европ­ских кре­ма­ти­ста (УЕК). Би­ла­те­рал­на са­рад­ња „Ог­ња” је би­ла ма­ње за­сту­пље­на, али се по­вре­ме­но од­ви­ја­ла, нај­че­шће с Фран­цу­ском, Бел­ги­јом и Ита­ли­јом.

Пр­ве ко­ра­ке у ме­ђу­на­род­ној са­рад­њи учи­нио је др Во­ји­слав Ку­јун­џић (1872–1946) до­жи­вот­ни пред­сед­ник (1926–1946), ко­ји се по­сле уви­да у функ­ци­о­ни­са­ње кре­ма­то­ри­ју­ма у раз­ви­је­ним зе­мља­ма упор­но за­ла­гао за из­град­њу кре­ма­то­ри­ју­ма у Бе­о­гра­ду. Нај­за­слу­жни­ји за нај­ве­ће до­ме­те у ме­ђу­на­род­ној са­рад­њи био је и остао др Алек­сан­дар Ко­стић (1893–1983), та­ко­ђе до­жи­вот­ни пред­сед­ник „Ог­ња” (1971–1981). Као лич­ност ре­не­сан­сних ка­па­ци­те­та и по­ли­гло­та, ко­ји је, из­ме­ђу оста­лог, оста­вио у на­сле­ђе Ви­ше­је­зич­ни ме­ди­цин­ски реч­ник (на се­дам свет­ских је­зи­ка, са 120.000 ре­чи), др Ко­стић је на ме­ђу­на­род­ним кон­гре­си­ма кре­ма­ти­ста пле­нио сво­јом еру­ди­ци­јом и ре­фе­ра­ти­ма, с мно­гим ва­жним жи­вот­ним по­ру­ка­ма.

У но­ви­је вре­ме зна­чај­ни­ја и ко­ри­сна у ме­ђу­на­род­ној са­рад­њи би­ла је ак­тив­ност ка­ри­јер­ног ди­пло­ма­те Ива­на Ко­ји­ћа, бив­шег пред­сед­ни­ка Бра­ни­сла­ва Ма­ти­ја­са и Ду­ша­на Ја­во­ри­не, са­да­шњег пред­сед­ни­ка „Ог­ња”, као и мр Сло­бо­да­на Сто­ја­но­ви­ћа. Они су до­при­не­ли да се ре­ак­ти­ви­ра и осна­жи уче­шће „Ог­ња” у ме­ђу­на­род­ној, по­себ­но мул­ти­ла­те­рал­ној са­рад­њи.

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 115 го­ди­на од осни­ва­ња „Ог­ња” у Бе­о­гра­ду је 2019. го­ди­не пр­ви пут одр­жа­на Го­ди­шња скуп­шти­на ЕУК и вр­ло за­па­же­на кон­фе­рен­ци­ја о ис­ку­стви­ма зе­ма­ља чла­ни­ца, с по­себ­ним освр­том на зна­чај кре­ма­ци­је за очу­ва­ње жи­вот­не сре­ди­не. На­кон то­га усле­ди­ло је при­зна­ње да се бу­де у ру­ко­во­де­ћим те­ли­ма, ка­ко ЕУК, та­ко и МКФ.

Та­кав про­ак­тив­ни при­ступ ме­ђу­на­род­ној са­рад­њи на­ста­ви­ће се и у на­ред­ном пе­ри­о­ду, по­себ­но у 2025. го­ди­ни, у ко­јој се обе­ле­жа­ва 120 го­ди­на од по­чет­ка фак­тич­ког де­ло­ва­ња „Ог­ња”. Већ је пред­ви­ђе­но и учи­ње­ни су пр­ви ко­ра­ци да се у 2027. го­ди­ни, у окри­љу про­јек­та Екс­по, одр­же и мул­ти­ла­те­рал­ни са­стан­ци кре­ма­ти­ста.

Зна­чај ме­ђу­на­род­не са­рад­ње у обла­сти кре­ма­ци­је кон­цеп­циј­ски и прак­тич­но је ши­ри од ак­тив­но­сти „Ог­ња”. Та­ква чи­ње­ни­ца за­слу­жу­је ве­ћу па­жњу са ви­ше аспе­ка­та (еко­ло­шког, ту­ри­стич­ког, кул­ту­ро­ло­шког, ху­ма­ни­тар­ног...), а ти­ме и бар еле­мен­тар­ну фи­нан­сиј­ску по­др­шку. Ово сто­га што је „Огањ” као удру­же­ње и не­про­фит­на ор­га­ни­за­ци­ја ујед­но и спе­ци­фи­чан фак­тор дру­штве­не ко­ри­сно­сти ко­ји до­при­но­си до­бром угле­ду Ср­би­је. Са­мо тра­ја­ње од 12 де­це­ни­ја оба­ве­зу­је на то.

Чи­ње­ни­ца да „Огањ” у свет­ској кре­ма­ти­стич­кој фе­де­ра­ци­ји, због фи­нан­сиј­ских огра­ни­че­ња, не мо­же да уче­ству­је на дру­гим кон­ти­нен­ти­ма (из­ван европ­ског, где су тро­шко­ви ни­жи) осу­је­ћу­је до­ла­же­ње до но­вих са­зна­ња, оства­ри­ва­ње жи­вих кон­та­ка­та и уче­ство­ва­ње у гло­бал­ним про­јек­ти­ма. При­ме­ра ра­ди, пред­став­ник „Ог­ња” ни­је мо­гао да уче­ству­је у раз­ма­тра­њу ре­ле­вант­них пи­та­ња у окри­љу Тех­нич­ког ко­ми­те­та МКФ, ко­ја су од ве­ли­ког зна­ча­ја и за Ср­би­ју као тран­сфер до­стиг­ну­ћа и са­зна­ња.

Иако „Огањ” не­ма ни ди­рект­на ни за­кон­ска овла­шће­ња у до­ме­ну кре­ма­ци­је, ан­га­жо­ва­ће се у мо­гу­ћим раз­ме­ра­ма и пу­ној са­рад­њи с над­ле­жним су­бјек­ти­ма. На то га оба­ве­зу­је Етич­ки ко­декс МКФ, чи­ји је пот­пи­сник. То ће, као и до са­да, чи­ни­ти на осно­ву нај­бо­ље прак­се и до­стиг­ну­ћа у све­ту, по­себ­но у Евро­пи. Да­ва­ће ква­ли­тет­ни до­при­нос у до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним окви­ри­ма.

Ка­да су то, на свој на­чин и у сво­је вре­ме, мо­гле да чи­не прет­ход­не ге­не­ра­ци­је, мо­ћи ће и са­да­шње и бу­ду­ће, јер се та­ко ства­ра и одр­жа­ва по­зи­тив­на тра­ди­ци­ја.

Мр Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић,

пот­пред­сед­ник ЕУК и члан Ко­ми­те­та СКФ

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DP
A cuveni pisac i propagator "Ognja" Sava Oganj iz Vranja je zaboravljen???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.