Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вра­нић зна и пам­ти

Ни по­сле ви­ше од осам де­це­ни­ја ме­шта­ни овог на­се­ља не за­бо­ра­вља­ју чет­нич­ки зло­чин ка­да је за са­мо три са­та у но­ћи из­ме­ђу 20. и 21. де­цем­бра 1943. на сви­реп на­чин уби­је­но 68 љу­ди ста­ро­сти од пет ме­се­ци до 87 го­ди­на. – Ме­ђу уби­је­ним би­ла је и труд­ни­ца
Вра­нић зна и пам­ти
Фото лична архива

Ни 81 го­ди­ну ка­сни­је жи­те­љи Вра­ни­ћа не за­бо­ра­вља­ју кр­ва­ву ноћ из­ме­ђу 20. и 21. де­цем­бра ка­да су чет­нич­ке гру­па­ци­је, са­мо 24 са­та по­сле ве­ли­ке срп­ске сла­ве Ни­кољ­да­на, у цр­но за­ви­ле 14 по­ро­ди­ца и усмр­ти­ле 68 де­це, же­на, љу­ди. О овом зло­чи­ну све­до­че над­гроб­не пло­че на ме­сном гро­бљу, спо­мен-со­ба у ку­ћи Вла­да­на Пан­ти­ћа и Удру­же­ње „20. де­цем­бар” из Вра­ни­ћа ко­је сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је ко­ме­мо­ра­ци­ју „Вра­нић зна и пам­ти” у знак се­ћа­ња на тај до­га­ђај. И ове го­ди­не род­би­на по­ги­ну­лих, ме­шта­ни, али и и чла­но­ви СУБ­НОР-а (Са­вез удру­же­ња на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва) Бе­о­гра­да и број­них бо­рач­ких ор­га­ни­за­ци­ја оку­пи­ли су се у Вра­ни­ћу да не до­зво­ле да се ова­ко не­што за­бо­ра­ви. Ко­ме­мо­ра­ци­ји је при­су­ство­ва­ло ви­ше од 150 љу­ди, вен­це на спо­мен-пло­че по­ло­жи­ло је 18 де­ле­га­ци­ја, а де­ле­га­ци­ју СУБ­НОР-а пред­во­дио је пу­ков­ник Бо­ра Ер­це­го­вац.

– За­хва­љу­ју­ћи Вла­да­ну Пан­ти­ћу и Удру­же­њу, не бле­ди се­ћа­ње на овај стра­ви­чан зло­чин. Ка­жу да вре­ме ле­чи ра­не. Мо­жда. Али вре­ме сва­ка­ко не бри­ше се­ћа­ње на оно што се до­го­ди­ло тог 20. де­цем­бра у Вра­ни­ћу. Што се ти­че СУБ­НОР-а, док је нас би­ће и пам­ће­ња на на­ви­не жр­тве ко­је су ту ноћ па­ле – ре­као је Бо­ра Ер­це­го­вац, пред­сед­ник СУБ­НОР-а Бе­о­гра­да.

Од бро­ја уби­је­них, ка­ко све­до­чи ме­шта­нин Вла­дан Пан­тић, го­то­во по­ло­ви­на би­ле су же­не и, што је нај­те­же, стра­да­ло је и 11 де­це ста­ро­сти до 15 го­ди­на – јед­но од де­це има­ло је го­ди­ну да­на, а дру­го пет ме­се­ци.

– У овом кр­ва­вом пи­ру у цр­но су за­ви­је­не по­ро­ди­це Ми­тро­вић, Пан­тић, две ку­ће Ђо­ри­ћа, Илић, Ра­до­са­вље­вић, Ма­тић, По­по­вић, Са­вић, две ку­ће Ђо­ин­че­ви­ћа, Сте­па­но­вић и две ку­ће То­до­ро­ви­ћа. У знак се­ћа­ња на мо­ју по­ро­ди­цу, али и све уби­је­не, ја сам у сво­јој ку­ћи на­пра­вио спо­мен-со­бу, а на­пи­сао сам и књи­гу „По­глед у па­као” да овај зло­чин оста­не за­пам­ћен за сва вре­ме­на. У мо­јој по­ро­ди­ци, ина­че, ту ноћ уби­је­но је де­сет чла­но­ва. Ме­ђу њи­ма су и нај­ста­ри­ји уби­је­ни Јок­сим, али и ше­сна­е­сто­го­ди­шња Ви­до­са­ва, де­се­то­го­ди­шњи Бра­ни­слав и сед­мо­го­ди­шњи Све­то­мир. Њи­хо­ве фо­то­гра­фи­је чу­вам у спо­мен-со­би – ре­као је Пан­тић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у ок­то­бру и но­вем­бру 1943. Дра­жа Ми­ха­и­ло­вић на­ре­дио је ко­ман­ди­ру Авал­ског кор­пу­са да „очи­сти” те­рен од ко­му­ни­ста од Ко­сма­ја до Бе­о­гра­да.

– Пр­во Дра­жи­но на­ре­ђе­ње упу­ће­но је 5. ок­то­бра, а дру­го 17. но­вем­бра 1943. го­ди­не. Ме­сец и по да­на ка­сни­је чет­нич­ки пр­ви ба­та­љон по­сав­ске бри­га­де Авал­ског кор­пу­са под ко­ман­дом озло­гла­ше­ног Спа­со­ја Дре­ња­ни­на Зе­ке у но­ћи из­ме­ђу 20. и 21. де­цем­бра сти­же у Вра­нић. Али пре то­га ан­га­жо­ва­ли су пе­де­се­так се­ља­ка да им по­мог­ну на­кон уби­ста­ва у пљач­ка­њу имо­ви­не. Је­дан од ме­шта­на, Бо­шко Јок­сић, по­ку­шао је да се из­ву­че, ре­кав­ши чет­ни­ци­ма да је кум са јед­ним од ка­сни­је уби­је­них до­ма­ћи­на, али га је због то­га с ле­ђа убио Во­ја Ко­пи­лан из Ба­ћев­ца. Осим Бо­шка, по­је­ди­нач­но су уби­је­ни Жи­во­та Ђо­ин­че­вић, Ра­ди­во­је По­по­вић и Мир­ко То­до­ро­вић – на­гла­сио је Пан­тић.

По­де­ље­ни у три гру­пе по већ на­пра­вље­ном пла­ну чет­ни­ци по­чи­њу свој пир. Пре­ма се­ћа­њи­ма пре­жи­ве­лих (би­ло их је де­ве­то­ро) и по­да­ци­ма са­чу­ва­ним у по­ро­ди­ца­ма уби­је­них ме­шта­на Вра­ни­ћа, чет­ни­ци упа­да­ју у ку­ће уби­ја­ју, ко­љу, си­лу­ју же­не и де­вој­ке. У том ма­са­кру уби­ја­ју и Љу­бо­ми­ра Пан­ти­ћа од го­ди­ну да­на и пе­то­ме­сеч­ну Ка­та­ри­ну Илић, ко­ја је би­ла у ко­лев­ци. Нај­ста­ри­ји уби­је­ни ме­шта­нин био је Јок­сим Пан­тић, ко­ји је имао 87 го­ди­на, а уби­је­на је и труд­ни­ца Ми­лој­ка Пан­тић.

Ма­са­кр у Вра­ни­ћу је у овом кра­ју по­стао си­но­ним за чет­нич­ке зло­чи­не.

– Са­да не­ки по­ку­ша­ва­ју да ми­ни­ми­зи­ра­ју и оправ­да­ју овај зло­чин. Али сви ме­шта­ни Вра­ни­ћа зна­ју јер је би­ло пре­жи­ве­лих. Ово, на­жа­лост, ни­је био је­ди­ни зло­чин ко­ји су чет­ни­ци у овом кра­ју на­чи­ни­ли. У то­ку ра­та у на­шем кра­ју уби­ли су још 23 ме­шта­на – ис­ти­че Пан­тић.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан Зечевић
А,шта каже генералштабни пуковник у пензији Новица Стевановић?https://sg.docworkspace.com/d/sIAW3kvPOAa_Kn7sG?sa=601.1123
Бранислав Станојловић
А колико пута више су побили комунисти?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.