Вра­нић зна и пам­ти

Ни 81 го­ди­ну ка­сни­је жи­те­љи Вра­ни­ћа не за­бо­ра­вља­ју кр­ва­ву ноћ из­ме­ђу 20. и 21. де­цем­бра ка­да су чет­нич­ке гру­па­ци­је, са­мо 24 са­та по­сле ве­ли­ке срп­ске сла­ве Ни­кољ­да­на, у цр­но за­ви­ле 14 по­ро­ди­ца и усмр­ти­ле 68 де­це, же­на, љу­ди. О овом зло­чи­ну све­до­че над­гроб­не пло­че на ме­сном гро­бљу, спо­мен-со­ба у ку­ћи Вла­да­на Пан­ти­ћа и Удру­же­ње „20. де­цем­бар” из Вра­ни­ћа ко­је сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је ко­ме­мо­ра­ци­ју „Вра­нић зна и пам­ти” у знак се­ћа­ња на тај до­га­ђај. И ове го­ди­не род­би­на по­ги­ну­лих, ме­шта­ни, али и и чла­но­ви СУБ­НОР-а (Са­вез удру­же­ња на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва) Бе­о­гра­да и број­них бо­рач­ких ор­га­ни­за­ци­ја оку­пи­ли су се у Вра­ни­ћу да не до­зво­ле да се ова­ко не­што за­бо­ра­ви. Ко­ме­мо­ра­ци­ји је при­су­ство­ва­ло ви­ше од 150 љу­ди, вен­це на спо­мен-пло­че по­ло­жи­ло је 18 де­ле­га­ци­ја, а де­ле­га­ци­ју СУБ­НОР-а пред­во­дио је пу­ков­ник Бо­ра Ер­це­го­вац.

– За­хва­љу­ју­ћи Вла­да­ну Пан­ти­ћу и Удру­же­њу, не бле­ди се­ћа­ње на овај стра­ви­чан зло­чин. Ка­жу да вре­ме ле­чи ра­не. Мо­жда. Али вре­ме сва­ка­ко не бри­ше се­ћа­ње на оно што се до­го­ди­ло тог 20. де­цем­бра у Вра­ни­ћу. Што се ти­че СУБ­НОР-а, док је нас би­ће и пам­ће­ња на на­ви­не жр­тве ко­је су ту ноћ па­ле – ре­као је Бо­ра Ер­це­го­вац, пред­сед­ник СУБ­НОР-а Бе­о­гра­да.

Од бро­ја уби­је­них, ка­ко све­до­чи ме­шта­нин Вла­дан Пан­тић, го­то­во по­ло­ви­на би­ле су же­не и, што је нај­те­же, стра­да­ло је и 11 де­це ста­ро­сти до 15 го­ди­на – јед­но од де­це има­ло је го­ди­ну да­на, а дру­го пет ме­се­ци.

– У овом кр­ва­вом пи­ру у цр­но су за­ви­је­не по­ро­ди­це Ми­тро­вић, Пан­тић, две ку­ће Ђо­ри­ћа, Илић, Ра­до­са­вље­вић, Ма­тић, По­по­вић, Са­вић, две ку­ће Ђо­ин­че­ви­ћа, Сте­па­но­вић и две ку­ће То­до­ро­ви­ћа. У знак се­ћа­ња на мо­ју по­ро­ди­цу, али и све уби­је­не, ја сам у сво­јој ку­ћи на­пра­вио спо­мен-со­бу, а на­пи­сао сам и књи­гу „По­глед у па­као” да овај зло­чин оста­не за­пам­ћен за сва вре­ме­на. У мо­јој по­ро­ди­ци, ина­че, ту ноћ уби­је­но је де­сет чла­но­ва. Ме­ђу њи­ма су и нај­ста­ри­ји уби­је­ни Јок­сим, али и ше­сна­е­сто­го­ди­шња Ви­до­са­ва, де­се­то­го­ди­шњи Бра­ни­слав и сед­мо­го­ди­шњи Све­то­мир. Њи­хо­ве фо­то­гра­фи­је чу­вам у спо­мен-со­би – ре­као је Пан­тић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у ок­то­бру и но­вем­бру 1943. Дра­жа Ми­ха­и­ло­вић на­ре­дио је ко­ман­ди­ру Авал­ског кор­пу­са да „очи­сти” те­рен од ко­му­ни­ста од Ко­сма­ја до Бе­о­гра­да.

– Пр­во Дра­жи­но на­ре­ђе­ње упу­ће­но је 5. ок­то­бра, а дру­го 17. но­вем­бра 1943. го­ди­не. Ме­сец и по да­на ка­сни­је чет­нич­ки пр­ви ба­та­љон по­сав­ске бри­га­де Авал­ског кор­пу­са под ко­ман­дом озло­гла­ше­ног Спа­со­ја Дре­ња­ни­на Зе­ке у но­ћи из­ме­ђу 20. и 21. де­цем­бра сти­же у Вра­нић. Али пре то­га ан­га­жо­ва­ли су пе­де­се­так се­ља­ка да им по­мог­ну на­кон уби­ста­ва у пљач­ка­њу имо­ви­не. Је­дан од ме­шта­на, Бо­шко Јок­сић, по­ку­шао је да се из­ву­че, ре­кав­ши чет­ни­ци­ма да је кум са јед­ним од ка­сни­је уби­је­них до­ма­ћи­на, али га је због то­га с ле­ђа убио Во­ја Ко­пи­лан из Ба­ћев­ца. Осим Бо­шка, по­је­ди­нач­но су уби­је­ни Жи­во­та Ђо­ин­че­вић, Ра­ди­во­је По­по­вић и Мир­ко То­до­ро­вић – на­гла­сио је Пан­тић.

По­де­ље­ни у три гру­пе по већ на­пра­вље­ном пла­ну чет­ни­ци по­чи­њу свој пир. Пре­ма се­ћа­њи­ма пре­жи­ве­лих (би­ло их је де­ве­то­ро) и по­да­ци­ма са­чу­ва­ним у по­ро­ди­ца­ма уби­је­них ме­шта­на Вра­ни­ћа, чет­ни­ци упа­да­ју у ку­ће уби­ја­ју, ко­љу, си­лу­ју же­не и де­вој­ке. У том ма­са­кру уби­ја­ју и Љу­бо­ми­ра Пан­ти­ћа од го­ди­ну да­на и пе­то­ме­сеч­ну Ка­та­ри­ну Илић, ко­ја је би­ла у ко­лев­ци. Нај­ста­ри­ји уби­је­ни ме­шта­нин био је Јок­сим Пан­тић, ко­ји је имао 87 го­ди­на, а уби­је­на је и труд­ни­ца Ми­лој­ка Пан­тић.

Ма­са­кр у Вра­ни­ћу је у овом кра­ју по­стао си­но­ним за чет­нич­ке зло­чи­не.

– Са­да не­ки по­ку­ша­ва­ју да ми­ни­ми­зи­ра­ју и оправ­да­ју овај зло­чин. Али сви ме­шта­ни Вра­ни­ћа зна­ју јер је би­ло пре­жи­ве­лих. Ово, на­жа­лост, ни­је био је­ди­ни зло­чин ко­ји су чет­ни­ци у овом кра­ју на­чи­ни­ли. У то­ку ра­та у на­шем кра­ју уби­ли су још 23 ме­шта­на – ис­ти­че Пан­тић.