Ренесанса рударства у Европи

Година за нама представљала је прекретницу за Европу када је у питању рударска индустрија. Доношењем Закона о критичним сировинама (CRMA) Европска унија је убрзала процес одобравања пројеката који су раније захтевали године, а понекад и више од деценије да се покрену. Циљ је да се у наредној деценији рударењем унутар ЕУ обезбеди најмање 10 одсто потребних критичних сировина. Предуслов је, наравно, брига о добробити локалних заједница и да се утицај на животну средину сведе на минимум, што је данас могуће уз примену савремених технологија.

Метали попут бакра, никла и литијума постају незамењиви јер су основа зелених технологија, као што су електрична возила, ветротурбине и системи за складиштење енергије. Посебно је велика потражња за литијумом, који је незаменљива сировина у сектору е-мобилности, али и развоју одбрамбених технологија.

Зато се литијум сматра једним од најважнијих ресурса будућности и водећим силама, не само европским, важно је да обезбеде сигурне ланце снабдевања, смањујући зависност од Кине, која тренутно доминира глобалном прерадом литијума. Док се у Србији и даље води расправа о томе треба ли експлоатисати јадарит, у Европи се у овом тренутку развија више од 20 литијумских пројеката. Неки од њих су добили статус пројекта од националног интереса, чиме је додатно убрзан процес издавања дозвола. Ових дана је тај статус додељен пројекту „Бергби литијум” у Шведској, 200 километара северно од Стокхолма. Геолошки завод Шведске (СГУ) на овај начин је осигурао заштиту подручја Бергби од активности које би могле ометати будуће рударске операције.

Шведска иначе има дугу рударску традицију и водећа је у ЕУ по производњи руда и метала, а циљ националне стратегије је даље јачање те позиције. Услед ширења рударских операција у највећем подземном руднику гвожђа у Европи на крајњем северу Шведске, цео градић Кируна је у процесу пресељења на нову локацију. Релокација ће трајати још најмање десет година, а можда и дуже ако се рудник буде даље ширио, што делује сасвим извесно с обзиром на то да су у близини постојећих активних рудника гвожђа пронађене велике резерве минерала ретке земље, који попут литијума спадају у кључне сировине за зелену транзицију.

За пројекте од националног интереса проглашени су и „Емили” у Француској и „Барозо” у Португалу. Занимљиво је да се оба развијају у близини или у самим зонама заштићеног биодиверзитета европске мреже Натура2000. Пројекту „Барозо” одобрена је студија процена утицаја на животну средину, што је важан корак за даљу реализацију. Влада у Лисабону види руднике литијума као шансу за ревитализацију северних руралних области, привлачење инвестиција и повећање БДП-а за 2,5 одсто годишње током периода експлоатације. Пројекти попут овог привлаче и бројне додатне инвестиције у ланцу вредности е-мобилности. Кинези су се већ укључили у игру и планирају фабрику батерија у Португалу, а „Стелантис” гради фабрику електричних комби возила.

Ренесансу рударства доживљава и Италија. Закон усвојен у августу предвиђа убрзане процедуре за издавање дозвола за рударске пројекте, реактивацију старих рудника и подстицање рециклаже кључних материјала. Процењује се да Италија има значајне резерве 16 од 34 сировине које ЕУ сматра критичним, укључујући литијум, боксит, кобалт и никл. Активности на истраживању литијума у Лацију и Тоскани показале су велики потенцијал, док је аустралијска компанија „Алтамина” добила дозволу за експлоатацију литијума из геотермалних извора код језера Мартињано.

Италија је започела сарадњу са Немачком и Француском како би ускладиле приступ набавци критичних сировина (ЦРМс). Ове три земље, које заједно чине готово половину БДП-а Европске уније, обавезале су се на интензивнију размену података и ближу сарадњу у областима експлоатације минерала, рафинисања, прераде, рециклаже и примене ЕСГ стандарда.

Експлоатација критичних минерала планирана је и у региону Рајне, на граници између Немачке и Чешке, у Финској, Великој Британији, Аустрији… Аустријске власти су у новембру донеле одлуку да за литијумски пројекат „Волфсберг” у Корушкој није потребна студија процене утицаја на животну средину будући да је реч о подземном руднику који заузима мању површину.

Година 2024. свакако ће остати упамћена као преломна за европско рударство и повратак ове индустрије у средиште стратешких планова за будућност. Србија има прилику да са пројектом „Јадар” постане суштински део европске зелене транзиције, под условом да Рио Тинто кроз студију процене утицаја на животну средину докаже да експлоатација литијума може бити безбедна.

Економска рачуница показује да би литијум могао бити мотор развоја комплетног ланца вредности за производњу електричних возила, што би донело 20.000 нових радних места, директне стране инвестиције од преко 6 милијарди евра и повећање БДП-а за најмање 10 одсто.