Обесправљени радници Црне Горе

Распадом Југославије и приватизацијом, посебно великих предузећа – привредних друштава, дошло је до обесправљивања радника и угрожавања њихових права. Кроз пљачкашку приватизацију велики број радника остао је без посла. Многи су постали социјални случајеви, одлазећи на бирое рада. Створена је нова класа новокомпонованих „бизнисмена”. Радници су остали незаштићени, како од државе, тако и од слабашних синдиката.

У Црној Гори су веома успешна предузећа распродата за багателу домаћим и страним тајкунима. Нестала су успешне и познате фирме: „Радоје Дакић”, „Жељезара Никшић”, „Велимир Јакић”, „Лука Бар” и многа друга. То се десило и у Пљевљима. Уништена су позната предузећа, која су запошљавала неколико хиљада радника: „Грађевинар”, „Превоз”, ПТК, „Велимир Јакић”... О размерама те пљачке говори податак да је осамдесетих година прошлог века у Пљевљима радило више од 14.000 радника, а данас неупоредиво мање.

У процесу приватизације уништен је синдикат, који је требало да буде заштитник интереса радника, да учествује у вођењу пословне политике, штити социјална права, одлучивање о тржишту рада. Формирано је више синдиката у државним предузећима која су преживела приватизацију. Такви „слободни” синдикати формирани су и у државним органима. Држава и слабашни синдикати остали су по страни, не штитећи радничка права. Многи радници су водили дугогодишње судске спорове, док су примали социјалу на бироима рада. Проблем је и у односу и сарадњи између постојећих синдиката, што слаби њихову преговарачку позицију.

Југославија је била бренд у европским размерама, поред осталог, и због заштите права запослених. Нова власт у Црној Гори, доношењем закона и мера владе, смањила је енормне социјалне разлике. Присутна је јака опструкција бивше власти и нових „бизнисмена”. У времену свеопште отимачине укинути су судови удруженог рада и друштвени правобраниоци као заштитници радничких права. Знање и стручност дуго нису били критеријум у друштву, већ везе тајкуна и дела власти.

Познато је да је интерес приватног капитала што већи профит на штету радника. Држава и синдикат морају бити на страни радника. Подела на мали број енормно богатих и велики број осиромашених неминовно води до социјалних ломова у друштву. Тако нас учи историја.

Радоман Пурић
политиколог, Пљевља