Гласна подршка Илона Маска европској десници

Победом Доналда Трампа најбогатији човек на свету све више постаје „председник у сенци”, а зли језици га због утицаја на новоизабраног председника већ називају и „првом дамом”. Илон Маск не само што се не одваја од Трампа и тиме посредно утиче на његове одлуке већ умало да није успео да спречи усвајање двопартијског финансијског плана у Конгресу, што би довело до затварања федералне владе уочи Божића.

Брзо акумулирану политичку моћ умрежену са пословним неформалним везама са страним лидерима Маск почиње и да „извози” у облику отворене подршке крајње десничарским покретима са друге стране Атлантика. Да би одбранио свој „угрожени” председнички положај, морао је да реагује и сам Трамп.

„Не, он (Маск) неће бити председник, то могу да вам кажем”, покушао је Трамп да кроз шалу да ублажи жаоку демократа на првом постизборном митингу у Фениксу: „Знате зашто не може бити председник? Он није рођен у овој земљи…”

Некада самопроглашени центриста који је био донатор кампање Хилари Клинтон, Маск је у међувремену отворено пригрлио десничарску идеологију која заговара антимиграциону реторику и противи се „воук” идеологији и „трансродном лудилу”. Његова политичка трансформација поклопила се са успоном новоизабраног председника Трампа, али изборним успесима крајње деснице широм Европе, од Националног окупљања Марин ле Пен, преко холандског антиисламског политичара Герта Вилдерса до Алтернативе за Немачку (АфД).

Одмах после напада саудијског лекара аутомобилом на божићном вашару у Магдебургу, у којем је погинуло најмање пет особа, а повређено више од 60 људи, Маск је на својој мрежи „Икс” написао „Шолц одмах треба да поднесе оставку. Некомпетентна будала”.

Немачки канцелар, чијој је влади изгласано неповерење у Бундестагу, није се осврнуо на личну увреду, али је власнику „Тесле” због изјаве да „само АфД може да спаси Немачку” поручио како слобода говора омогућава милијардерима попут њега да кажу ствари које нису у реду.

Демократски сенатор из Конектиката Крис Марфи је за Си-Ен-Ен казао да је АфД „у суштини неонацистичка партија у Немачкој” и да шири „опасне идеје о ослобађању Немачке од сваког ко није рођен у тој земљи”.

„Какав велики лажов”, узвратио Марфију је Маск на „Иксу”, поручивши да је политика АфД-а идентична политици америчке Демократске странке када је Обама преузео дужност. У полемику о АфД-у се умешао и милијардер Марк Кубан, донатор Камале Харис. Каже да је питао четбот „Грок”, вештачку интелигенцију платформе „Икс”, која америчка партија највише подсећа на АфД и добио овај одговор: „Алтернатива за Немачку највише личи на републиканску партију”.

Као стални Трампов пратилац приликом његових сусрета са страним лидерима, било на Флориди у одмаралишту у Мар-а-Лаго било у Паризу на отварању реновиране катедрале Нотр Дам, Маск је почео да акумулира све већи утицај без политичке одговорности. При том, не крије да му прија друштво десничара и конзервативаца од Најџела Фаража, преко Виктора Орбана до Ђорђе Мелони, коју је „Политико” прогласио најутицајнијом политичарком у Европи за 2024. Маск је јесенас италијанску премијерку у говору на скупу у Њујорку обасуо комплиментима назвавши је „драгоценим генијем” и „особом која је чак и лепша изнутра него што је споља”.

Али, недавни сусрет Фаража са Маском на Флориди посебно је забринуо Велику Британију. Лидер Реформистичке странке је сугерисао да би Маск могао да донира његовoj странци чак 100 милиона долара. „Он жели да нам помогне. Он се не противи идеји да нам се да новац, под условом да то можемо легално да урадимо преко британских компанија”, рекао је Фараж.

Британска изборна комисија саопштила је да премијер Кир Стармер мора да ојача правила која се односе на политичке донације, како би заштитио изборе од страног уплитања, наводи „Гардијан”. Лабуристи у парламенту већ покушавају да убрзају усвајање закона који спречава страно мешање у националне изборе, не би ли спречили Маска да погура ка власти Фаражову још увек маргиналну партију.

Упитан шта мисли о Масковом утицају на спољну политику, бивши званичник америчке обавештајне службе рекао је за Ен-Би-Си њуз: „Више сам забринут због сукоба интереса. У нормалним околностима, то не би било дозвољено, али сада важе другачија правила откако је Трамп победио”.