Није довољно само преживети карцином

Женски центар Милица организовао је у Београду дводневни Форум за удружења пацијената са раком дојке и гинеколошких карцинома, под називом „Зато што си нам важна“.

Први дан форума је био посвећен стратешком умрежавању Женског центра Милица са удружењима „Будите уз нас“ из Ниша, „Једна уз другу“ из Суботице, „Будимо заједно“ из Београда и „Нисмо сами“ из Мајданпека. Кроз конструктивне дискусије, постављени су темељи за формирање мреже за заступање и подршку оболелима од карцинома дојке и гинеколошких карцинома. Формирање мреже је подржано кроз пројекат  АЦТ-2 програма подршке за партнерске организације грађанског друштва и компаније Новартис.

- Данас су у доба интернета, пацијенти изложени великом броју непроверених и нестручних информација и савета које могу штетити току лечења. Није довољно само преживети карцином, већ морате бити едуковани, да познајете болест, лечење и пут пацијената кроз здравствени систем, како бисте могли да пружате подршку и заступате глас и потребе онколошких пацијенткиња. Зато је важно умрежити таква удружења и поставити стандарде у раду - рекла је Весна Бонџић, председница Женског центра Милица.

Други дан форума је био посвећен едукацији и изазовима са којима се онколошке пацијенткиње суочавају током лечења раног карцинома дојке као и страховима од могућег  повратка болести. 

– Жене се током примања системске терапије прате на редовним месечним контролама, међутим, када се контроле прореде на 6 и 12 месеци, њих обузима осећај напуштености и несигурности удружен са недостатком информација које су им неопходне за даљи ток лечења и наставак живота -  рекла је Бонџићева истакавши да су разговори и размена информација и искустава овог типа од огромног значаја за особе оболеле од  рака дојке.

Др спец. мед. Горана Матовина Брко, медикални онколог, напоменула је да рани карцином дојке представља локализовану болест без удаљених метастаза. Циљ лечења је излечење, истиче она, комбинацијом локалне (хирургија, радиотерапија) и системске терапије (хемиотерапија, хормонска, биолошка). Ризик од повратка болести постоји, треба га проценити и деловати. Он зависи од стадијума болести, величине тумора,  броја захваћених лимфних чворова и биологије тумора.

- Имамо срећу да данас пацијенте у Србији можемо да лечимо савременим терапијама. Очекујемо да ће нам у скоријој будућности бити доступне и друге иновативне терапије које додатно поправљају шансе за излечење - рекла је др Матовина Брко.

Она је истакла  да код пацијенткиња постоји проблем са такозваним успаваним туморским ћелијама које могу остати у организму деценијама.

- Тражимо начине да уништимо те ћелије. Нови лекови који се развијају имају за циљ управо то, али је јасно да су потребна даља истраживања - навела је др Матовина Брко.

Асистент др Маријана Миловић Ковачевић, медикални околог, осврнула се на факторе ризика на које жене могу саме да утичу, попут пушења, гојазности, алкохола и физичке неактивности.

- Љубав према себи није себичност, већ кључни елемент бриге о здрављу. Већина жена које долазе код мене на прегледе кажу да су себе стављале на последње место, а то се мора променити - поручила је др Миловић Ковачевић.

Она је указала на потребу за системким решењима, попут бољег скрининга, информисања здравствених радника и жена, као и веће доступности иновативних лекова. Статистика показује да је Србија друга у Европи по смртности од карцинома дојке, што захтева хитну акцију свих релевантних фактора.

- Основни циљ лечења раног карцинома дојке је спречавање релапса болести. Тумор има способност ширења пре него што постане видљив дијагностичким процедурама, па је уништавање микрометастаза кључ. Ризик од повратка одређује се клиничко-патолошким параметрима и геномским профилима, који помажу у процени ризика и прогнозе. Близу смо терапијама које су стандард у Европи и боримо се да буду доступне и у Србији – рекла је др Миловић Ковачевић.

Асистент др Александра Ковач, специјалиста медицинске психологије истакла је да је сазнање дијагнозе малигне болести у нашем друштву  један од најстреснијих животних догађаја због негативних уверења попут неизбежног смртног исхода.

- Прве реакције су шок и неверица док жена когнитивно и емотивно не обради информацију. Страх од терапије, нуспојава и губитака попут здравља и социјалне улоге додатно отежава процес, али психолошка подршка значајно доприноси опоравку – рекла је др Ковач.

Она је истакла да је након лечења пацијенткињама често потребна подршка, баш како би успоставиле поновни доживљај контроле, који се често негде компромитује током самог лечења и  како би се вратиле у нормалне животне токове и побољшале свој квалитет живота у сваком могућем аспекту, чак некада и до нивоа да буде бољи него што је постојао пре болести.