Од воде са извора до модерног водовода

Крагујевац – Када је 1904. године потекла вода са извора у оближњем Трмбасу, Крагујевац је имао око 15.500 становника. Овим подсећањем почела је свечана академија поводом 120 година организованог водоснабдевања града, у организацији градског јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација”. Свечаности у хотелу „Шумарице” 24. децембра присуствовали су представници Српске православне цркве, највиших државних институција, града Крагујевца, околних општина, стручних удружења и заслужни појединци којима су уручена вредна признања.

Уз подсећање на важне историјске тренутке и подухвате бројних инжењера и градитеља у борби да се прва престоница модерне Србије снабде потребним количинама воде за пиће, на академији је било речи и о садашњим напорима и улагањима како би се постојећи водни капацитети увећали.

Крагујевац се током 19. века водом за пиће снабдевао из ретких бунара, а било је и варошких сакаџија који су пијаћу воду доносили са оближњих извора и продавали је у бурићима натовареним на воловска кола. Идеја из тог доба о спајању Крагујевца са Западном Моравом и Ибром, одакле би се вода преусмерила ка Ждраљици и Лепеници, није била изводљива, што због скромних технолошких ресурса, што због огромних трошкова и неизвесног исхода подухвата у који нико није желео да се упусти.

Решење озбиљног проблема с којим се суочио град у који је пристизао све већи број становника, пронађено је почетком 20. века, када је почела изградња скромног система на изворишту у оближњем Трмбасу. Прве количине воде за пиће са ове каптаже стигле су до Крагујевчана 1904. године. Иако је капацитет овог система био мали, Крагујевчани су се водом са изворишта у Трмбасу снабдевали дуже од пола века, све до послератних година.

Изградња „Водојаже” у Грошници, за потребе војне фабрике и града од око 30.000 становника, трајала је пуних десет година, од првих планова начињених 1927. па све до завршетка бране и других објеката 1937. Испорука воде за пиће са овог система, за коју се и сада тврди да је одличног квалитета, почела је 1938. године. „Водојажа” у Грошници је и данас један од три основна система са којих се Крагујевчани снабдевају водом за пиће.

Изградња система „Морава” на Великој Морави код Брзана, где су направљена прва три рени бунара, почела је с пројектовањем још 1964. године, а завршена је 1975.

Систем „Морава” није био довољан да задовољи убрзани развој индустрије и фабрике аутомобила која је утицала на драстичне демографске промене. Средином седамдесетих година број становника Крагујевца се повећао на око 140.000. Зато је већ тада донета одлука да се изгради велики систем „Гружа”. „Гружа” је пуштена у рад 1984. године, када су и престале до тада честе рестрикције воде.

У модернизацију система „Гружа” доста се улагало последњих година, а тренутно се ради и на проширењу постојећих капацитета система „Морава”.

Крагујевац има и постројење за пречишћавање отпадних вода у оближњем Цветојевцу. Постројење из 1986, по коме је Крагујевац био јединствен у СФРЈ, градио је „Енергопројект”, користећи тада најсавременије технологије. Крагујевац је данас једини од четири велика града у земљи који има модеран систем за пречишћавање отпадних вода, али и производњу одређених количина електричне енергије из муља.

О историји организованог водоснабдевања Крагујевца, данас града са око 170.000 становника, као и о потреби да се постојећи ресурси сачувају и заштите, говорили су Небојша Јаковљевић, директор ЈКП „Водовод и канализација”, Ивица Момчиловић, председник Скупштине града, Предраг Богдановић, председник Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство, а бројне госте свечане академије поздравила је и Снежана Пауновић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије.