Траг дима на високом нивоу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – Непосредни додир са „спољним светом” овде, међу запосленима, најчешће имају– пушачи. Забрањено им је да загађују просторије, махом климатизоване, па озваничени порок морају да практикују напољу.

Као отпадници из америчког, доминирајућег, ентеријерског система живота, збијају шале на свој рачун. „Никад не бисмо оволико били на свежем ваздуху, да нисмо, овакви какви смо, изнутра протерани”, каже један од њих, окупљених испод стрехе у трговачкој четврти престоничне Авеније Висконсин, по невремену по коме већина „не помаља ни нос” изван одаје…

Не изазивају ничије, бар не јавно, сажаљење због мука које трпе приликом упражњавања штетне страсти. Сами су изабрали погрешан пут, па нека трпе, претежна су реаговања посматрача чистих плућа.

Врло ретко, али…

Али, управо су једног од таквих „непожељника” изабрали за– шефа државе. Околност да је на председничко место долази Барак Обама (47) који, кажу, још воли да припали, некима је веће „чудо” и од чињенице да је дотични и први црнац коме се поверава кормило у Белој кући. Јер, расна дискриминација је овде службено укинута, а „специфична дискриминација” према „лиферантима” штетног (никотинског, не и фабричког) дима је озакоњена, као вид борбе за очување националног здравља.

Да ли Обама и даље пуши, питање је без јединственог одговора. Он лично је већ неколико пута рекао да се одриче те навике, при чему је то многима деловало као потврда изреке Марка Твена „лако је престати с пушењем, ја сам престајао хиљаду пута”.

Из његове околине се, пак, чују гласови да је, током изборне кампање, примећен како „врло ретко” али ипак– запали цигарету. Кад га је, у управо објављеном интервјуу за Еј-Би-Си, водитељка Барбара Волтерс упитала да ли и сада повремено „припали”, није директно одговорио. Изоставио је и „да” и „не”, остављајући простор за „можда” и нагађања.

Већи део живота је, по сопственом признању, пушио. Колико– подлеже различитим верзијама. Дневно– три, седам, а највише десет…

На почетку изборне кампање, фебруара прошле године, супруга Мишел (44) зарекла га је да остави пушење ако жели да постане председник.  Решеност да то учини потврдио је пре шест месеци, крајем маја, отворивши на свом изборном сајту и простор за масе које су се солидарисале с њим у том напору. Ипак, напета кампања га је терала, причају, да потражи „одушак” и за собом остави понеки опушак.

Ривали су му због тога приписивали „карактерну непостојаност”, надовезујући се на оптужбе да је „социјалиста”, „марксиста”, „прикривени муслиман”. Није им помогло.

Овдашња јавност очекује да кандидати за високу функцију, поготову највишу, докажу да су здрави, или макар да се утврди да им не прети непосредна опасност по расуђивање или живот. Циници оцењују да је Обамина слабост према дувану међу бирачима доживљена као нешто мањи ризик од неколико пута одстрањиваног рака коже његовог, уз то знатно старијег, изборног супарника Џона Мекејна (72).

Извештај медицинских специјалиста је, пре пола године, потврдио да је Обама „доброг здравственог стања”, да су му сви главни показатељи „солидни”. Напоменули су и да се види да је „повремени пушач цигарета”.

Зар га последњи наведени део дијагнозе не дисквалификује као лидера у земљи која важи и за антиникотинску велесилу, пристигле су примедбе. Критичари су, такође, довели у питање његову „стварну спремност за побољшање националног здравља”, јер– пружа „лош лични пример”, поготову младима који су за њега гласали као за нови узор који ће елиминисати свакојаке „штетне навике”.

Млад је, витак, у доброј кондицији, али са досад попушених више од 50.000 цигарета не може бити сасвим „фит” ни сада ни наредних година, чак и ако остави дуван, мишљење је Џефа Стајера из Америчког савета за науку и здравље. „Код Обаме нема драме”, изборни је слоган од кога одудара склоност ка цигарети која је, медицински, такорећи „средство за лично и колективно уништавање, узрочник рака и других болештина”.

Са свим тим се слаже и коментатор „Вашингтон поста”, чији је недавни чланак изазвао полемику због– оригиналног закључка. „Обамина стамена смиреност је велика вредност за нашу земљу, па ако понекад запали цигарету да би сачувао ту особину, додајте му пепељару и упаљач, и гледајте на другу страну”, поручио је.

Таман посла– реаговали су представници моћног антиникотинског покрета. Од лидера се очекује, додали су, да победи не само изборне конкуренте, него и сопствене мане. Уз то– „мора да поштује, као и сви други грађани, забрану пушења у јавним просторима, у какве спада и Бела кућа”. А– „нема право ни да угрожава сопствено здравље, јер је изабран да допринесе оздрављењу система који пати од разних болести” (политичких и финансијских траума, нарочито).

Кенедијеве цигаре

Од Обаме се очекује ватреност у остваривању изборних обећања али, без приватног димљења. Он обећава да ће испунити све што зависи од њега, па и да ће се одрећи остатака сопствене зависности од дувана.

Хроничари наводе да је први пут после дужег времена дим цигарете доспео до тако високог нивоа. Пушили су, додају, и неки други шефови Беле куће, али махом цигаре које имају блажи друштвени третман од цигарета. Проноси се, тако, верзија да је Џон Кенеди (чији је председнички мандат прекинут смртоносним атентатом 1963) уочи завођења трговинског ембарга према Куби, из те земље добавио, посредством сарадника, 1.200 омиљених му цигара.

Према доступној евиденцији, уз низ непознаница, цигарете су међу председницима користили само Франклин Рузвелт (1933–1944) и Двајт Ајзенхауер (1953–1961). Овај други је Белу кућу напустио у години када се Обама родио…