Trag dima na visokom nivou

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – Neposredni dodir sa „spoljnim svetom” ovde, među zaposlenima, najčešće imaju– pušači. Zabranjeno im je da zagađuju prostorije, mahom klimatizovane, pa ozvaničeni porok moraju da praktikuju napolju.

Kao otpadnici iz američkog, dominirajućeg, enterijerskog sistema života, zbijaju šale na svoj račun. „Nikad ne bismo ovoliko bili na svežem vazduhu, da nismo, ovakvi kakvi smo, iznutra proterani”, kaže jedan od njih, okupljenih ispod strehe u trgovačkoj četvrti prestonične Avenije Viskonsin, po nevremenu po kome većina „ne pomalja ni nos” izvan odaje…

Ne izazivaju ničije, bar ne javno, sažaljenje zbog muka koje trpe prilikom upražnjavanja štetne strasti. Sami su izabrali pogrešan put, pa neka trpe, pretežna su reagovanja posmatrača čistih pluća.

Vrlo retko, ali…

Ali, upravo su jednog od takvih „nepoželjnika” izabrali za– šefa države. Okolnost da je na predsedničko mesto dolazi Barak Obama (47) koji, kažu, još voli da pripali, nekima je veće „čudo” i od činjenice da je dotični i prvi crnac kome se poverava kormilo u Beloj kući. Jer, rasna diskriminacija je ovde službeno ukinuta, a „specifična diskriminacija” prema „liferantima” štetnog (nikotinskog, ne i fabričkog) dima je ozakonjena, kao vid borbe za očuvanje nacionalnog zdravlja.

Da li Obama i dalje puši, pitanje je bez jedinstvenog odgovora. On lično je već nekoliko puta rekao da se odriče te navike, pri čemu je to mnogima delovalo kao potvrda izreke Marka Tvena „lako je prestati s pušenjem, ja sam prestajao hiljadu puta”.

Iz njegove okoline se, pak, čuju glasovi da je, tokom izborne kampanje, primećen kako „vrlo retko” ali ipak– zapali cigaretu. Kad ga je, u upravo objavljenom intervjuu za Ej-Bi-Si, voditeljka Barbara Volters upitala da li i sada povremeno „pripali”, nije direktno odgovorio. Izostavio je i „da” i „ne”, ostavljajući prostor za „možda” i nagađanja.

Veći deo života je, po sopstvenom priznanju, pušio. Koliko– podleže različitim verzijama. Dnevno– tri, sedam, a najviše deset…

Na početku izborne kampanje, februara prošle godine, supruga Mišel (44) zarekla ga je da ostavi pušenje ako želi da postane predsednik.  Rešenost da to učini potvrdio je pre šest meseci, krajem maja, otvorivši na svom izbornom sajtu i prostor za mase koje su se solidarisale s njim u tom naporu. Ipak, napeta kampanja ga je terala, pričaju, da potraži „odušak” i za sobom ostavi poneki opušak.

Rivali su mu zbog toga pripisivali „karakternu nepostojanost”, nadovezujući se na optužbe da je „socijalista”, „marksista”, „prikriveni musliman”. Nije im pomoglo.

Ovdašnja javnost očekuje da kandidati za visoku funkciju, pogotovu najvišu, dokažu da su zdravi, ili makar da se utvrdi da im ne preti neposredna opasnost po rasuđivanje ili život. Cinici ocenjuju da je Obamina slabost prema duvanu među biračima doživljena kao nešto manji rizik od nekoliko puta odstranjivanog raka kože njegovog, uz to znatno starijeg, izbornog suparnika Džona Mekejna (72).

Izveštaj medicinskih specijalista je, pre pola godine, potvrdio da je Obama „dobrog zdravstvenog stanja”, da su mu svi glavni pokazatelji „solidni”. Napomenuli su i da se vidi da je „povremeni pušač cigareta”.

Zar ga poslednji navedeni deo dijagnoze ne diskvalifikuje kao lidera u zemlji koja važi i za antinikotinsku velesilu, pristigle su primedbe. Kritičari su, takođe, doveli u pitanje njegovu „stvarnu spremnost za poboljšanje nacionalnog zdravlja”, jer– pruža „loš lični primer”, pogotovu mladima koji su za njega glasali kao za novi uzor koji će eliminisati svakojake „štetne navike”.

Mlad je, vitak, u dobroj kondiciji, ali sa dosad popušenih više od 50.000 cigareta ne može biti sasvim „fit” ni sada ni narednih godina, čak i ako ostavi duvan, mišljenje je Džefa Stajera iz Američkog saveta za nauku i zdravlje. „Kod Obame nema drame”, izborni je slogan od koga odudara sklonost ka cigareti koja je, medicinski, takoreći „sredstvo za lično i kolektivno uništavanje, uzročnik raka i drugih boleština”.

Sa svim tim se slaže i komentator „Vašington posta”, čiji je nedavni članak izazvao polemiku zbog– originalnog zaključka. „Obamina stamena smirenost je velika vrednost za našu zemlju, pa ako ponekad zapali cigaretu da bi sačuvao tu osobinu, dodajte mu pepeljaru i upaljač, i gledajte na drugu stranu”, poručio je.

Taman posla– reagovali su predstavnici moćnog antinikotinskog pokreta. Od lidera se očekuje, dodali su, da pobedi ne samo izborne konkurente, nego i sopstvene mane. Uz to– „mora da poštuje, kao i svi drugi građani, zabranu pušenja u javnim prostorima, u kakve spada i Bela kuća”. A– „nema pravo ni da ugrožava sopstveno zdravlje, jer je izabran da doprinese ozdravljenju sistema koji pati od raznih bolesti” (političkih i finansijskih trauma, naročito).

Kenedijeve cigare

Od Obame se očekuje vatrenost u ostvarivanju izbornih obećanja ali, bez privatnog dimljenja. On obećava da će ispuniti sve što zavisi od njega, pa i da će se odreći ostataka sopstvene zavisnosti od duvana.

Hroničari navode da je prvi put posle dužeg vremena dim cigarete dospeo do tako visokog nivoa. Pušili su, dodaju, i neki drugi šefovi Bele kuće, ali mahom cigare koje imaju blaži društveni tretman od cigareta. Pronosi se, tako, verzija da je Džon Kenedi (čiji je predsednički mandat prekinut smrtonosnim atentatom 1963) uoči zavođenja trgovinskog embarga prema Kubi, iz te zemlje dobavio, posredstvom saradnika, 1.200 omiljenih mu cigara.

Prema dostupnoj evidenciji, uz niz nepoznanica, cigarete su među predsednicima koristili samo Franklin Ruzvelt (1933–1944) i Dvajt Ajzenhauer (1953–1961). Ovaj drugi je Belu kuću napustio u godini kada se Obama rodio…