Југословенска одисеја

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

У кући Крсмановића на београдским Теразијама одржана је 1. децембра свечаност на највишем нивоу – Декларацију о проглашењу Краљевине прочитао је регент Александар Карађорђевић. Новоформирана држава је у том тренутку била највећа на Балкану. Норвешка је била прва земља која је признала државну заједницу Јужних Словена.

Краљевина Југославија

На Бадњи дан 1929. године краљ Александар је одлучио да политичку кризу у земљи, после атентата на председника ХСС-а Стјепана Радића, реши увођењем диктатуре. Трећег октобра у четвртак после подне први министар Петар Живковић чита пред Министарским саветом одлуку о спровођењу Закона о проглашењу Краљевине Југославије. „Овај назив не само да обележава пуно државно и народно јединство него и симболички изражава идеју пуне једнакости, равноправности и братства”, нагласио је Живковић.

Федеративна Народна Република Југославија

После првих послератних избора 11. новембра и победе Народног фронта (носилац листе био је Јосип Броз Тито) пожурило се са конституисањем републике. У 15.30 часова 29. новембра 1945. године почасна топовска паљба потресла је престоницу поздрављајући рађање нове државе.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Циклус опоравка земље и ударања темеља за будућност окончан је проглашењем новог Устава и преименовањем државе 7. априла 1963. године. Објаву је прочитао председник Народне скупштине Југославије Петар Стамболић. Посланици су са одушевљењем дочекали долазак Јосипа Броза, а после свечане седнице одржан је свечани коктел у великом холу савезног парламента.

Савезна Република Југославија

Последњи пут Југославија је направљена 27. априла 1992. године, на други дан Ускрса. Такозвани жабљачки Устав и нову СРЈ изгласало је тврдо језгро парламента СФРЈ, то јест народни изабраници из Србије и Црне Горе.