Готово је, или тек почиње...

ТРАГОМ ВЕСТИ
„Готово је. Или је тек почело.” Овако гласи, одштампан крупним словима преко целе прве стране, наслов јучерашњег „Хиндустан тајмса”, високотиражног националног дневника на енглеском језику, који сумира како олакшање у земљи због тога што је успешно, премда уз велику цену, окончан досад најдраматичнији терористички удар на Индију, тако и уверење да је овим, слично као у Америци после напада Ал Каиде 2001, започео рат против непријатеља са којим се неће бити лако носити.

Извештаји и коментари индијске штампе не скривају запрепашћење смелошћу терориста, њиховом организованошћу, детаљним планирањем – али и немоћи домаћих служби у чијем опису посла је било да тако нешто благовремено открију и ефикасно спрече.

Такође, указује и на слабу опремљеност и неприпремљеност антитерористичких снага земље, које су, истина, успеле да окончају опсаду два луксузна хотела и Јеврејског центра у Бомбају, али тек после 60 сати жестоких борби и енормног броја жртава: најмање 195 погинулих (од тога 15 странаца) и око 300 рањених.

Кад је напад почео, у среду увече, многи од неколико стотина припадника антитерористичких специјалаца стационираних у 15-милионском Бомбају, били су наоружани само пушкама намењеним за обрачун са обичним криминалцима. Терористи су, пак, били опремљени „калашњиковима” (и веома вешти у руковању њима), ручним гранатама и више него довољним залихама муниције.

Предност терориста – према најновијим проценама индијских званичника, било је најмање 15 – била је и у томе што су до детаља знали унутрашњи распоред хотела, пре свега „Таџа”, луксузног здања саграђеног почетком прошлог века (и у међувремену дограђиваног) са 565 соба. Индијски специјалци су, са друге стране, практично пипали у мраку, што је нападачима давало знатну тактичку предност.

Иако сви листови пишу о томе да су нападачи повезани са Пакистаном, све то је и даље више у сфери спекулација него поузданих чињеница, премда су документи нађени код неких од убијених терориста потврдили њихово пакистанско порекло. Нису, такође јасни ни мотиви напада, будући да, иако су узимали таоце, терористи нису постављали никакве конкретне захтеве (премда су у телефонском разговору једног терористе са медијима, изнете оптужбе да се у Индији лоше поступа са муслиманима).

Ипак, много тога указује на могућу везу терориста са радикалном исламистичком групом „Лашкар и таиба” („Војска праведних”) која је 1991. основана у Авганистану, али је сада базирана у околини пакистанског града Лахореа, уз границу са Индијом, док базе за обуку има у пакистанском делу Кашмира. Сматра се да је она најактивнија терористичка група у јужној Азији, а у Индији се често указује на њену повезаност са пакистанском војно-обавештајном службом ИСИ. Исто тако се верује да су „праведници” и део мреже Ал Каиде.

Пакистан је међутим, у првим реакцијама, позвао Индију да не реагује непромишљено јер, по речима шефа пакистанске дипломатије Шах Мухарем Курешија, „две земље се суочавају са заједничким непријатељем којег могу да савладају само ако удруже снаге”.

Пакистански председник Асиф Али Зардари је пак оценио да „недржавни фактори” покушавају да осујете напоре да се нормализују односи са Индијом.

Нови детаљи истраге указују и на то да су терористи отели један рибарски брод, убивши потом његовог власника и њиме стигли до слабо надгледане бомбајске обале. „Хиндустан тајмс” износи и открића да су двојица терориста у хотелу „Таџ” одсели чак четири дана пре напада и да су у том периоду имали неколико посетилаца са великим торбама, у којима је највероватније било оружје.

Истрагу би могла да олакша и околност да је, за разлику од „стандардних” самоубилачких напада у којима нема преживелих, овога пута неколико терориста заробљено. Јучерашњи „Тајмс ов Индија” тако, позивајући се на изворе блиске истрази, наводи да је један од ухваћених нападача до пре неколико месеци живео у Бомбају, претварајући се да је студент и користећи ту маску за детаљно извиђање два хотела који су били мета напада.

Главне поруке из уводника индијске штампе су иначе да је земљи, која, мерено светским стандардима, има веома слабе снаге унутрашње безбедности (само 126 полицајаца на 1.000 становника, према 222 колико препоручују Уједињене нације), неопходна хитна реорганизација овог сектора, далеко боља координација обавештајних служби и темељно претресање целокупног безбедоносног апарата: стварање једне федералне агенције (много тога сада је у надлежности савезних држава) – као и већа одговорност свих структура. Све ово је ефектно сажето у наслову коментара „Тајмс ов Индије”: „Обезбедите нашу безбедност”.

Милан Мишић