Gotovo je, ili tek počinje...

TRAGOM VESTI
„Gotovo je. Ili je tek počelo.” Ovako glasi, odštampan krupnim slovima preko cele prve strane, naslov jučerašnjeg „Hindustan tajmsa”, visokotiražnog nacionalnog dnevnika na engleskom jeziku, koji sumira kako olakšanje u zemlji zbog toga što je uspešno, premda uz veliku cenu, okončan dosad najdramatičniji teroristički udar na Indiju, tako i uverenje da je ovim, slično kao u Americi posle napada Al Kaide 2001, započeo rat protiv neprijatelja sa kojim se neće biti lako nositi.

Izveštaji i komentari indijske štampe ne skrivaju zaprepašćenje smelošću terorista, njihovom organizovanošću, detaljnim planiranjem – ali i nemoći domaćih službi u čijem opisu posla je bilo da tako nešto blagovremeno otkriju i efikasno spreče.

Takođe, ukazuje i na slabu opremljenost i nepripremljenost antiterorističkih snaga zemlje, koje su, istina, uspele da okončaju opsadu dva luksuzna hotela i Jevrejskog centra u Bombaju, ali tek posle 60 sati žestokih borbi i enormnog broja žrtava: najmanje 195 poginulih (od toga 15 stranaca) i oko 300 ranjenih.

Kad je napad počeo, u sredu uveče, mnogi od nekoliko stotina pripadnika antiterorističkih specijalaca stacioniranih u 15-milionskom Bombaju, bili su naoružani samo puškama namenjenim za obračun sa običnim kriminalcima. Teroristi su, pak, bili opremljeni „kalašnjikovima” (i veoma vešti u rukovanju njima), ručnim granatama i više nego dovoljnim zalihama municije.

Prednost terorista – prema najnovijim procenama indijskih zvaničnika, bilo je najmanje 15 – bila je i u tome što su do detalja znali unutrašnji raspored hotela, pre svega „Tadža”, luksuznog zdanja sagrađenog početkom prošlog veka (i u međuvremenu dograđivanog) sa 565 soba. Indijski specijalci su, sa druge strane, praktično pipali u mraku, što je napadačima davalo znatnu taktičku prednost.

Iako svi listovi pišu o tome da su napadači povezani sa Pakistanom, sve to je i dalje više u sferi spekulacija nego pouzdanih činjenica, premda su dokumenti nađeni kod nekih od ubijenih terorista potvrdili njihovo pakistansko poreklo. Nisu, takođe jasni ni motivi napada, budući da, iako su uzimali taoce, teroristi nisu postavljali nikakve konkretne zahteve (premda su u telefonskom razgovoru jednog teroriste sa medijima, iznete optužbe da se u Indiji loše postupa sa muslimanima).

Ipak, mnogo toga ukazuje na moguću vezu terorista sa radikalnom islamističkom grupom „Laškar i taiba” („Vojska pravednih”) koja je 1991. osnovana u Avganistanu, ali je sada bazirana u okolini pakistanskog grada Lahorea, uz granicu sa Indijom, dok baze za obuku ima u pakistanskom delu Kašmira. Smatra se da je ona najaktivnija teroristička grupa u južnoj Aziji, a u Indiji se često ukazuje na njenu povezanost sa pakistanskom vojno-obaveštajnom službom ISI. Isto tako se veruje da su „pravednici” i deo mreže Al Kaide.

Pakistan je međutim, u prvim reakcijama, pozvao Indiju da ne reaguje nepromišljeno jer, po rečima šefa pakistanske diplomatije Šah Muharem Kurešija, „dve zemlje se suočavaju sa zajedničkim neprijateljem kojeg mogu da savladaju samo ako udruže snage”.

Pakistanski predsednik Asif Ali Zardari je pak ocenio da „nedržavni faktori” pokušavaju da osujete napore da se normalizuju odnosi sa Indijom.

Novi detalji istrage ukazuju i na to da su teroristi oteli jedan ribarski brod, ubivši potom njegovog vlasnika i njime stigli do slabo nadgledane bombajske obale. „Hindustan tajms” iznosi i otkrića da su dvojica terorista u hotelu „Tadž” odseli čak četiri dana pre napada i da su u tom periodu imali nekoliko posetilaca sa velikim torbama, u kojima je najverovatnije bilo oružje.

Istragu bi mogla da olakša i okolnost da je, za razliku od „standardnih” samoubilačkih napada u kojima nema preživelih, ovoga puta nekoliko terorista zarobljeno. Jučerašnji „Tajms ov Indija” tako, pozivajući se na izvore bliske istrazi, navodi da je jedan od uhvaćenih napadača do pre nekoliko meseci živeo u Bombaju, pretvarajući se da je student i koristeći tu masku za detaljno izviđanje dva hotela koji su bili meta napada.

Glavne poruke iz uvodnika indijske štampe su inače da je zemlji, koja, mereno svetskim standardima, ima veoma slabe snage unutrašnje bezbednosti (samo 126 policajaca na 1.000 stanovnika, prema 222 koliko preporučuju Ujedinjene nacije), neophodna hitna reorganizacija ovog sektora, daleko bolja koordinacija obaveštajnih službi i temeljno pretresanje celokupnog bezbedonosnog aparata: stvaranje jedne federalne agencije (mnogo toga sada je u nadležnosti saveznih država) – kao i veća odgovornost svih struktura. Sve ovo je efektno sažeto u naslovu komentara „Tajms ov Indije”: „Obezbedite našu bezbednost”.

Milan Mišić