И даље троше угаљ, а гледају у сунце

Иако су ветар и сунце у 2023. години први пут произвели више струје у Европи од осталих видова енергије, скоро четвртину потрошње земаља Европске уније, тај тренд се није наставио у овој 2024. У Србији се споријим темпом повећава удео ових обновљивих извора енергије, али би зелена струја могла да буде бум и у нашој земљи за 10 до 15 година, будући да је то и стратешко опредељење и „Електропривреде Србије”.

За сада је и даље базна енергија из угља српска стварност, али је у плану декарбонизација и енергетска транзиција која води ка обновљивим изворима енергије који би наредних деценија били главни енергетски ослонац.

Србија је 2023. године производила и трошила више од 30 одсто зелене енергије. Највећи део је произведен у хидроелектранама, што охрабрује да је достижан циљ постављен за 2030. годину, да се у нашој земљи производи 45 одсто зелене струје.

Европска унија више не производи струју на начин на који је то радила пре две деценије. Према подацима аналитичке фирме ЕМБЕР, у 2023. години, обновљиви извори имали су највећи удео у производњи електричне енергије у Европи у целини са 35 одсто, затим фосилна горива са 32 процента и нуклеарна енергија на 23 са 32 одсто у 2020, док је производња електричне енергије из угља пала на 12 са 30 одсто у 2020. години.

Упркос климатским обавезама Европе, неколико земаља, укључујући Италију, Немачку и Велику Британију, и даље се у великој мери ослањају на гас за производњу електричне енергије. Раније ове године, Немачка је најавила планове за изградњу нових гасних електрана спремних за водоник како би помогла постепено избацивање угља до 2030. године, што је одлука која је изазвала критике неких организација забринутих због еколошких импликација, преноси Агенција за енергетику Србије.

Међутим, од плана се одустало због недостатка политичке подршке након што је коалициона влада пала, па је предлог остао неизгласан у парламенту, потврдио је портпарол министарства за немачку новинску агенцију ДПА.

Велепродајне цене електричне енергије широм Европе и даље су више од нивоа пре рата у Украјини, иако су значајно пале у односу на врхунац из 2022. године када је сукоб пореметио глобална енергетска тржишта. У новембру су цене достигле свој највиши ниво у последњих неколико месеци, одражавајући сталне осцилације тржишта.

Према Килијану О’Донођуеју, директору политике у „Еурелектрику”, види се добар напредак у погледу цена. Мисли да ћемо у будућности, како буде било више обновљивих извора енергије у систему, видети неку врсту даљег смањења цена.

У 2023. години, 24,5 одсто бруто финалне потрошње енергије у ЕУ долазило је из обновљивих извора, што је за 1,4 одсто више у односу на 2022, објављено је на порталу Евростата. То је 18 одсто мање од испуњења циља за 2030. (42,5 одсто), што би захтевало просечно годишње повећање од 2,6 одсто од 2024. до 2030. године, наводи Евростат.

Шведска је заузела прво место међу земљама ЕУ, са две трећине (66,4 одсто) њене бруто финалне потрошње енергије из обновљивих извора у 2023. Следи Финска са 50,8 одсто, док је Данска на трећем месту са 44,9. Најмање удела обновљивих извора енергије забележили су Луксембург (11,6 одсто), Белгија (14,7 процената).евр