Жуљеви за понос

Кикинда – Црвеним тепихом, у раскошним тоалетама, прошетали су ратари и сточари на јединственој свечаности у региону, Балу паора у Кикинди. Окупило се преко три стотине пољопривредника из Србије и Румуније, са жељом да се друже, размене искуства, одахну од рада и покажу да се не стиде својих жуљева, јер су управо они који хлебом снабдевају целу земљу.

Вредни ратари, након свих послова које су завршили у пољу, заменили су радне комбинезоне и земљом натопљене руке лепим оделима и забавили се на јубиларном, десетом Балу паорa, несвакидашњем скупу који је организовала Мила Шибул, ћерка зачетника ове манифестације Милоша Шибула.

– Наставила сам традицију коју је започео мој покојни отац. Научио ме је да никада не треба одустајати и одлучила сам да се ова свечаност настави, јер би тако и он волео. Основни циљ нам је дружење и да пољопривредници сумирају утиске на крају године. Овде су и студенти са Пољопривредног факултета, али и гости из суседне Румуније, који сваке године долазе, већ 10 година. Људи су углавном навикли да су ратари стално у радним оделима, несређени, а ово је прилика да сви лепо обучемо и прошетамо црвеним тепихом – каже Мила за „Политику”.

Бранислав Плавошин, као и претходних година, дошао је из Ченеја у Румунији да се поздрави и опусти са колегама из Србије.

– Ово је заиста леп скуп и свака част што Бал паора траје већ читаву деценију. Прошетамо црвеним тепихом, јер и паори су господа. Волимо да се састанемо, видимо, дружимо. Разменимо искуства, нарочито сада када смо сведоци великих суша које су захватиле и Румунију. Али нећемо да се жалимо , треба да видимо и добре стране, заборавимо лоше у послу и мислимо на будућност – поручио је Плавошин.

За добро весеље и дружење увек је расположен Ласло Силађи из Нове Црње, који не пропушта долазак у Кикинду.

– Лепо се веселимо и дружимо кад се окупимо на Балу паора. Видимо се и током године, али овде је мало опуштеније. И ове године дошао је велики број пољопривредника, што је само доказ да имају жељу да се опусте, забаве и држе заједно. Кикинђани су направили свечаност која се показала као одлична идеја. Добра је организација и одзив, а места се брзо попуне – истиче Силађи.

Након борбе са свим ћудима природе, која је трајна и неизбежна у послу који обављају, пољопривредници су патњу и муке накратко заменили лепшом стварношћу. Показали су да имају душу и потврдили, „хлеба ми”, стару крилатицу „хлеб се од душе прави”.