Žuljevi za ponos

Kikinda – Crvenim tepihom, u raskošnim toaletama, prošetali su ratari i stočari na jedinstvenoj svečanosti u regionu, Balu paora u Kikindi. Okupilo se preko tri stotine poljoprivrednika iz Srbije i Rumunije, sa željom da se druže, razmene iskustva, odahnu od rada i pokažu da se ne stide svojih žuljeva, jer su upravo oni koji hlebom snabdevaju celu zemlju.

Vredni ratari, nakon svih poslova koje su završili u polju, zamenili su radne kombinezone i zemljom natopljene ruke lepim odelima i zabavili se na jubilarnom, desetom Balu paora, nesvakidašnjem skupu koji je organizovala Mila Šibul, ćerka začetnika ove manifestacije Miloša Šibula.

– Nastavila sam tradiciju koju je započeo moj pokojni otac. Naučio me je da nikada ne treba odustajati i odlučila sam da se ova svečanost nastavi, jer bi tako i on voleo. Osnovni cilj nam je druženje i da poljoprivrednici sumiraju utiske na kraju godine. Ovde su i studenti sa Poljoprivrednog fakulteta, ali i gosti iz susedne Rumunije, koji svake godine dolaze, već 10 godina. Ljudi su uglavnom navikli da su ratari stalno u radnim odelima, nesređeni, a ovo je prilika da svi lepo obučemo i prošetamo crvenim tepihom – kaže Mila za „Politiku”.

Branislav Plavošin, kao i prethodnih godina, došao je iz Čeneja u Rumuniji da se pozdravi i opusti sa kolegama iz Srbije.

– Ovo je zaista lep skup i svaka čast što Bal paora traje već čitavu deceniju. Prošetamo crvenim tepihom, jer i paori su gospoda. Volimo da se sastanemo, vidimo, družimo. Razmenimo iskustva, naročito sada kada smo svedoci velikih suša koje su zahvatile i Rumuniju. Ali nećemo da se žalimo , treba da vidimo i dobre strane, zaboravimo loše u poslu i mislimo na budućnost – poručio je Plavošin.

Za dobro veselje i druženje uvek je raspoložen Laslo Silađi iz Nove Crnje, koji ne propušta dolazak u Kikindu.

– Lepo se veselimo i družimo kad se okupimo na Balu paora. Vidimo se i tokom godine, ali ovde je malo opuštenije. I ove godine došao je veliki broj poljoprivrednika, što je samo dokaz da imaju želju da se opuste, zabave i drže zajedno. Kikinđani su napravili svečanost koja se pokazala kao odlična ideja. Dobra je organizacija i odziv, a mesta se brzo popune – ističe Silađi.

Nakon borbe sa svim ćudima prirode, koja je trajna i neizbežna u poslu koji obavljaju, poljoprivrednici su patnju i muke nakratko zamenili lepšom stvarnošću. Pokazali su da imaju dušu i potvrdili, „hleba mi”, staru krilaticu „hleb se od duše pravi”.