Сјајни Инђић и моћни Индијци

Пре годину дана, када је Србија сензационално постала европски шампион у шаху, стартујући са тек 11. позиције, питали смо се колико то чудо може да траје. Јер, после деценија таворења, само чудо је могло тако нагло да нас врати у врх и подсети да смо у другој половини прошлог века били велесила и метропола шаха. Међутим, ово је реална игра и резултати не долазе ниоткуда.

Тај силни организациони и такмичарски замах био је плод четворогодишњег систематског рада новог руководства ШСС на челу са председником Драганом Лазићем. Уведен је ред, покренути програми подршке, задобијено поверење државе, а то што се до неслућених висина стигло муњевито само нас подсећа да шах овде има чврсте и дубоке корене, да ништа не мора да се развија испочетка.

Од 2024. године смо могли да стрепимо, пошто су стандарди и очекивања нагло подигнути, али резултати су нас демантовали. Иако су речи „историјски домети” већ излизане, просте су чињенице да су нам се и ове године низали успеси каквих није било, да се у на шах вратио шампионски дух.

У јуну је, у Индији, Лука Будисављевић (20) освојио другу узастопну медаљу на светским јуниорским првенствима до 20 година. Пуне три деценије нисмо имали ни једну, а онда две бронзане заредом.

У августу је Вера Вујовић (13) у Прагу послата првак Европе у категорији до 14 година, појединачни и екипни, као члан кадетске репрезентације. Није Србија била без кадетских медаља, али златну, по класичном темпу, славимо први пут.

Септембар је био месец највећих искушења. Репрезентативци Александар Претке, Алексеј Сарана, Александар Инђић, Роберт Маркуш и Велимир Ивић отпутовали су на Олимпијаду у Будимпешти, да у конкуренцији више од 180 нација бране част европских првака, у истом саставу. По рејтингу су били тек 16, а на крају поделили 2-6. место иза недостижне Индије и били пети, поново испред свих европских земаља! Први улазак Србије међу најбољих десет оверен је са фантасичних 3,5:0,5 против сјајних Украјинаца, у завршном колу. На последњем степенику, где су наши тимови редовно пропуштали прилике, до ногу је потучена Иванчукова чета.

Рекло би се, пуна капа подвига за наше доскора неамбциозне борце, задовољне локалним успесима на малим такмичењима. А онда, у новембру, Европско појединачно првенство у црногорском Петровцу, где Александар Инђић са 33. стартног места стиже до првог и титуле двоструког европског шампиона – екипног и појединачног!

Чињеница да Министарство спорта досад није наградило репрезентативце за екипну титулу као да га је мотивисала да тој листи чекања дода још једно злато. Да до сада нисмо били ни близу медаље у тој конкуренцији не треба посебно истицати.

Децембарска рејтинг-листа је донела дах оптимизма за наш женски шах. Теодора Ињац је, прелазећи искључиво у мушку конкуренцију, надокнадила почетне неуспехе и на крају године стигла да свог личног рекорда на рејтинг-листи. Томе су допринели и њени резултати на Европском првенству, где је била најсупешнија шахисткиња, а млада Софија Погорелских (20) одмах иза ње – сада и на домаћој листи, где одавно нисмо имали јуниорку изнад границе од 2.300 поена. Кандидатуру за репрезентацију истакла је и Софијина вршњакиња Елиф Мехмед, сада већ трећа на нашој листи.

Величина европског примата наших шахиста мора да се сагледа у светлу великих промена на светском врху. За свега неколико година, Индија је постала прва велесила, олимпијски шампион и у апсолутној и у женској конкуренцији, репрезетација коју предводи осамнаестогодишњи светски првак Домараџу Гукеш. Шах се дефинитивно вратио у своју колевку Азију, где поред Кине и Индије сада Узбекистан, Иран, Вијетнам и друге земље виде у њему симбол менталне надмоћи, вредне улагања која овде не могу ни да са замисле. Ништа мање се не улаже ни у САД, где асови остатка света долазе привучени новцем приватних спонзора.

За услове у којима се шах у Србији развија и колико се цени, ово што је остварено у последње две године и даље делује као чудо, чију величину целокупно друштво још није сагледало.

Тријумфални повратак Руса

Већ дуго изопштени из међунационалних поређења и подељени сопственим проблемима, руски велемајстори су на Светском првенству у убрзаном шаху тријумфално најавили свој повратак.

Као ретко када, све три медаље у Њујорку освојили су играчи из исте земље, који сада присилно играју под заставом ФИДЕ. Најлепши весник њихових бољих дана је нови светски шампион, осамнаеастогодишњи Володар Мурзин, испред већ ветерана Александра Гришчука (41) и бившег изазивача светског првака Јана Непомњашчег (34).

Коначан пласман: 1. Мурзин 10 (из 13), 2. Гришчук 9,5, 3. Непомњашчи 9,5, 4-9. Домингез, Еригајси, Синдаров, Фирузџа, Дубов и Григорјан по 9 поена, итд. Александар Инђић је 85. са 7 поена, Вук Дамјановић 95. са 6,5, а Алексеј Сарана 132. са 5,5 поена, у конкуренцији 180 такмичара.

На Женском првенству света у убрзаном шаху победила је Индијка Хампи Конеру са 8 поена из 11 кола, испред Кинескиње Ђу Венђун и Рускиње Катерине Лахно са по 8 поена. Теодора Ињац је заузела 35. место у конкуренцији 110 шахисткиња, знатно изнад очекивања по рејтингу у убрзаном шаху.