За 1. јануар није планирана испорука руског гаса преко Украјине, гас поскупео у Европи

За сутра, среду, 1. јануар, није планирана испорука руског гаса другим земљама Европе преко Украјине.

То је данас објавио украјински оператер ГТСОУ уз напомену да је истекао руско-украјински уговор из 2019.

Упркос руској инвазији на Украјину руски државни гигант Гаспром и даље је преко мреже гасовода у Украјини и даље гасом снабдевао друге земље Европе, посебно Словачку, Молдавију и Мађарску.

По подацима које је ГТСОУ објавио на свом сајту, планирана количина за среду је „нула кубних метара”.

Цена европског гаса је данас премашила границу од 50 евра по мегават-сату, први пут после више од годину дана, од октобра 2023, посебно због истека транзитног споразума Украјина и Русија и јер је ова зима хладна.

Поскупљење је последица са очекиваног обустављања испоруке руског гаса преко Украјине која је од 1. јануара више неће дозвољавати, потврдио је данас украјински оператер.

Аустрија, Мађарска и Словачка су и даље веома зависне од руског гаса.

По Оксфордском институту за енергетске студије, тај прекид ће довести до убрзања опадања европских резерви гаса и притиска за поскупљења.

Ниске температуре од краја октобра су већ изазвале веће коришћења грејања, а мање сунца и ветра довело је до већег удела струје која се производи у електранама на гас.

Залихе гаса су у просеку на 73 одсто капацитета резервоара у земљама Европске уније (ЕУ), по платформи Европског агрегираног инвентара за складиштење гаса (АГСИ), док су у исто доба 2023. године биле 86%.

Европска комисија је у петак, 29. новембра, саопштила да у земљама Европске уније 1. фебруара попуњеност залиха треба да буде бар 50 одсто, док се раније тражило 45 одсто попуњености капацитета, преноси Бета.

Гаспром је у суботу најавио да ће 1. јануара прекинути испоруку гаса Молдавији због финансијског спора сњом, а посматрачи узимају у обзир и политички мотив те одлуке: та бивша совјетска република је управо поново изабрала проевропску председницу, Мају Санду.

Комерцијални спор Молдавије с Гаспромом претходио је руској инвазији на Украјину и тиче се подружнице Молдовагаза која је у 50 одсто власништву те руске групе.

Уз све то, растући удео америчког компримованог течног природног гаса (ЛНГ) који би заменио руски природни који се транспортује цевоводом у Европу, структурално је повећао трошкове по мегават сату од почетка рата у Украјини.

Од инвазије на Украјину у фебруару 2022. ЕУ је смањила своје потребе за руским гасом, али по речима Кристофа Халсера, аналитичара компаније Ristad Energy, руски гас и даље представља 14 одсто укупне потрошње ЕУ у 2024. години што је више него претходне године, када је представљао 12 процената потреба.

Хладнија зима од очекиване или даља кашњења у пројектима ЛНГ могли би краткорочно довести до цена од око 60 евра по мегават-сату гаса.

Цена је такође под притиском премије ризика која је повезана са ескалацијом рата Русије против Украјине, посебно после одлуке председника САД Џозефа Бајдена да овласти Кијев да користи америчке ракете за гађање циљева у Русији.

Дугорочно, предстојеће председавање Доналда Трампа у САД требало би да „убрза експанзију америчке ЛНГ инфраструктуре” и „ојача глобално снабдевање”, објашњавају аналитичари компаније Ристад Енергy.

Европа би требало да има највећу корист од доласка Трампа на власт у погледу гаса: трговински рат САД и Кине којим он прети, би могао да „поремети проток ЛНГ између те две земље, као што је било 2019.„, кажу аналитичари.

То би значило мању конкуренцију за потражњу за америчким гасом, а ЕУ би могла да га купује од САД и избегне казнене тарифе којима и њој прети Трамп.