Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четири горска ока Голије

Најпознатије је Дајићко језеро, у народу звано и Тичар, које лежи на 1.436 метара надморске висине. Значајна и занимљива су два Кошанинова језера, те језеро Небеска суза на Округлици
Четири горска ока Голије
Дајићко језеро на Голији (Фото Д. Боснић)

Ивањица – За шумама пребогату планину Голију зна се да је ваздушна бања коју је 2011. Унеско прогласио Резерватом биосфере (јединим у Србији). А само упућени знају за њене природне реткости, изузетан број биљних и животињских врста, мноштво потока и река... Па и четири језера, привлачна горска ока Голије.

Најпознатије је Дајићко језеро, у народу звано и Тичар, које лежи на 1.436 метара надморске висине. Значајна и занимљива су два Кошанинова језера, те језеро Небеска суза на Округлици. Као што су дар природе све друге знаменитости на Голији, тако су и ова језера природна, наводе у ивањичкој Туристичкој организацији.

Од Ивањице је Дајићко језеро удаљено тридесетак километара, путем ка Голијској реци. Сместило се на северозападној страни Голије, у продужетку косе која се спушта од врха Јанков камен (1.833 м надморске висине) и прави развође река Моравице и Студенице. Име Тичар добило је по брду које се налази са његове западне стране. Није реткост чути и називе Сватовско језеро (по легенди о утапању сватова у њему) или Горско око Голије. Општина Ивањица је, на предлог Републичког завода за заштиту природе, још 1966. донела решење о стављању под заштиту Дајићког језера као природне реткости тресаве, споменика геоботаничког карактера.

На сличној удаљености од Ивањице, 31 километар, али ниже, на Јелаку у сливу Студенице (на око 900 м) налазе се Кошанинова језера, мало и велико (тридесетак метара удаљено једно од другог). Названа су по знаменитом српском ботаничару Недељку Кошанину, рођеном у овом крају. Близу је манастир Придворица, и то на путном правцу који води ка манастиру Студеница. Занимљив је феномен везан за мало Кошаниново језеро (дужине 90 метара): кад су кишни дани ниво воде у њему опада, а кад је сунчано време језеро надолази. Вода из њега, будући да је на нешто вишој надморској висини, повремено отиче у велико језеро (дужине 180 метара). Народна легенда каже да су се виле окупљале и коло играле код ових језера.

У новије време, крајем осме деценије 20. века, на Округлици (1.495 м) је формирано још једно голијско језеро, названо Небеска суза. Налази се изнад пута Ивањица – Беле воде, такође тридесетак километара удаљено од општинског седишта. Небеска суза је настала после земљотреса у Румунији 1977. године. Појавила се на невеликој травнатој заравни, неправилног облика. По површини је највеће језеро у овом крају, а неистражено.

– Туристички потенцијали голијских језера су неискоришћени. Треба их искористити као привлачне локалитете Голије, уз поштовање режима њихове заштите – наводи се у публикацији „Голијска језера, дар природе на крову западне Србије” Туристичке организације Ивањице.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.