Виртуелни Деда Мраз брине запослене

Уочи Божића упутио сам видео-позив Деда Мразу који је генерисала вештачка интелигенција, описује своје искуство Ендру Фијала, професор филозофије на државном калифорнијском универзитету Фрезно. Седео је с друге стране компјутерског екрана насмејан поред ватре која пуцкета у камину, причао је са мном о ирвасима, вилењацима и открио да обожава колачиће и шољу топлог какаоа. Замолио сам га за Божић донесе мир у свету. А он ми је одговорио да сам веома љубазан што тражим тако дивну ствар.

„Све је било забавно, шармантно и помало чудно. Али овај ’зашећерени’ пример божићне чаролије је само врх леденог брега могућности вештачке интелигенције. Ускоро ћемо можда звати виртуелне пријатеље, тренере и саветнике и прави људи ће остајати без посла”, констатује професор Фијала.

Привлачност масовних алата вештачке интелигенције (ВИ) за писање, организовање задатака, креирање визуелног садржаја као што су „чет ГПТ”, „грамарли”, „ноушен АИ” и „канва”, све више забрињава запослене. На питање како се осећа кад користи алате вештачке интелигенције, један нижи менаџер одговара: „Често размишљам да ли би мом шефу можда пало на памет да ме отпусти ако би сазнао да у раду користим вештачку интелигенцију.”

Скоро половина запослених осећа се непријатно кад мора да призна да користи ВИ у свом раду. Упркос све већој употреби, узбуђење око вештачке интелигенције јењава, јер запослени изражавају забринутост да би алати за вештачку интелигенцију могли да доведу до повећања обима посла и скраћења рокова, открива истраживање које је Лабораторија радне снаге „Слак” спровела међу 17.000 запослених широм света, укључујући и ЕУ.

Главни разлози за ову нелагоду приликом употребе „онлајн помагала” укључују осећај да је коришћење вештачке интелигенције варање, затим страх од тога да такви радници буду означени као мање компетентни или лењи. У Шведској се чак 86 одсто запослених осећа непријатно кад призна да у раду користи услуге ВИ. У Француској тај осећај дели 65 одсто радника, у Италији 61, Шпанији 62, а у Немачкој 58 процената. Ипак, скоро половина испитаника каже да би радије прешла у фирме које подстичу употребу програма заснованих на вештачкој интелигенцији.

„Ова показатељи указују на то да компаније које одуговлаче с омогућавањем коришћења вештачке интелигенције компромитују своју способност да привуку и задрже врхунске таленте”, каже за Јуроњуз Натали Скардино, директорка у „Сејлфорсу”, софтверској платформи која се користи за управљање продајним процесима у организацијама.

Прихватање реалности вештачке интелигенције у радном процесу међу припадницима „белих крагни” порасло је у последњој години са 20 на 36 одсто. Када су запослене упитали за које радне задатке је најбоље користити алате ВИ, административни послови били су на врху листе са 87 одсто. На другом месту су креативни радни пројекти (81 одсто) и праћена помоћ приликом извршавања основних радних задатака (80).

„Ово представља прилику за лидере да редефинишу шта подразумевају под продуктивношћу, инспиришући запослене да побољшају квалитет свог рада, а не само квантитет”, сматра Кристина Јанзер, шеф Лабораторије радне снаге „Слак”.

Док запослени у потаји експериментишу с овим вирутелним алаткама, велика већина руководилаца интегрише вештачку интелигенцију у своје пословање. Бернард Мар, познати футуриста и аутор књиге „Генеративна вештачка интелигенција у пракси”, у ауторском тексту за „Форбс” указује на парадокс: у последњих годину и по број директора компанија у САД који заговарају употребу ВИ на послу повећао се седам пута, док две трећине запослених тек треба да испробају могућности нових технологија.

Мар указује да се питање поверења појављује као главни проблем у већој примени алата ВИ. Само седам процената запослених сматра да су резултати вештачке интелигенције потпуно поуздани за коришћење радних задатака, док трећина каже да су одговори на упите које добију мало или нимало тачни. Овај проблем компликује чињеница да добар део компанија још нема јасне смернице за употребу вештачке интелигенције. Све ово је довело до феномена који стручњаци називају „сенкa ВИ” – недозвољена употреба вештачке интелигенције на радном месту.

Производња алата вештачке интелигенције доживљава брз раст. Глобално тржиште ВИ било је 2023. године процењено на приближно 196,63 милијарде долара.

Америчка инестициона банка Голдман Сакс у свом недавном извештају указује да се експлозивни раст улагања у развој ВИ може завршити као неиспуњено обећање. Високотехнолошки гиганти планирају да у наредним годинама потроше рекордних билион долара за вештачку интелигенцију. Професор економије на МИТ-у Дарон Ацемоглу и Џим Ковело из Голдман Сакса скептични су кад је реч о томе да ће примена ВИ успети да генерише знатан економски раст који би оправдао толико велике трошкове.