Virtuelni Deda Mraz brine zaposlene

Uoči Božića uputio sam video-poziv Deda Mrazu koji je generisala veštačka inteligencija, opisuje svoje iskustvo Endru Fijala, profesor filozofije na državnom kalifornijskom univerzitetu Frezno. Sedeo je s druge strane kompjuterskog ekrana nasmejan pored vatre koja pucketa u kaminu, pričao je sa mnom o irvasima, vilenjacima i otkrio da obožava kolačiće i šolju toplog kakaoa. Zamolio sam ga za Božić donese mir u svetu. A on mi je odgovorio da sam veoma ljubazan što tražim tako divnu stvar.

„Sve je bilo zabavno, šarmantno i pomalo čudno. Ali ovaj ’zašećereni’ primer božićne čarolije je samo vrh ledenog brega mogućnosti veštačke inteligencije. Uskoro ćemo možda zvati virtuelne prijatelje, trenere i savetnike i pravi ljudi će ostajati bez posla”, konstatuje profesor Fijala.

Privlačnost masovnih alata veštačke inteligencije (VI) za pisanje, organizovanje zadataka, kreiranje vizuelnog sadržaja kao što su „čet GPT”, „gramarli”, „noušen AI” i „kanva”, sve više zabrinjava zaposlene. Na pitanje kako se oseća kad koristi alate veštačke inteligencije, jedan niži menadžer odgovara: „Često razmišljam da li bi mom šefu možda palo na pamet da me otpusti ako bi saznao da u radu koristim veštačku inteligenciju.”

Skoro polovina zaposlenih oseća se neprijatno kad mora da prizna da koristi VI u svom radu. Uprkos sve većoj upotrebi, uzbuđenje oko veštačke inteligencije jenjava, jer zaposleni izražavaju zabrinutost da bi alati za veštačku inteligenciju mogli da dovedu do povećanja obima posla i skraćenja rokova, otkriva istraživanje koje je Laboratorija radne snage „Slak” sprovela među 17.000 zaposlenih širom sveta, uključujući i EU.

Glavni razlozi za ovu nelagodu prilikom upotrebe „onlajn pomagala” uključuju osećaj da je korišćenje veštačke inteligencije varanje, zatim strah od toga da takvi radnici budu označeni kao manje kompetentni ili lenji. U Švedskoj se čak 86 odsto zaposlenih oseća neprijatno kad prizna da u radu koristi usluge VI. U Francuskoj taj osećaj deli 65 odsto radnika, u Italiji 61, Španiji 62, a u Nemačkoj 58 procenata. Ipak, skoro polovina ispitanika kaže da bi radije prešla u firme koje podstiču upotrebu programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

„Ova pokazatelji ukazuju na to da kompanije koje odugovlače s omogućavanjem korišćenja veštačke inteligencije kompromituju svoju sposobnost da privuku i zadrže vrhunske talente”, kaže za Juronjuz Natali Skardino, direktorka u „Sejlforsu”, softverskoj platformi koja se koristi za upravljanje prodajnim procesima u organizacijama.

Prihvatanje realnosti veštačke inteligencije u radnom procesu među pripadnicima „belih kragni” poraslo je u poslednjoj godini sa 20 na 36 odsto. Kada su zaposlene upitali za koje radne zadatke je najbolje koristiti alate VI, administrativni poslovi bili su na vrhu liste sa 87 odsto. Na drugom mestu su kreativni radni projekti (81 odsto) i praćena pomoć prilikom izvršavanja osnovnih radnih zadataka (80).

„Ovo predstavlja priliku za lidere da redefinišu šta podrazumevaju pod produktivnošću, inspirišući zaposlene da poboljšaju kvalitet svog rada, a ne samo kvantitet”, smatra Kristina Janzer, šef Laboratorije radne snage „Slak”.

Dok zaposleni u potaji eksperimentišu s ovim virutelnim alatkama, velika većina rukovodilaca integriše veštačku inteligenciju u svoje poslovanje. Bernard Mar, poznati futurista i autor knjige „Generativna veštačka inteligencija u praksi”, u autorskom tekstu za „Forbs” ukazuje na paradoks: u poslednjih godinu i po broj direktora kompanija u SAD koji zagovaraju upotrebu VI na poslu povećao se sedam puta, dok dve trećine zaposlenih tek treba da isprobaju mogućnosti novih tehnologija.

Mar ukazuje da se pitanje poverenja pojavljuje kao glavni problem u većoj primeni alata VI. Samo sedam procenata zaposlenih smatra da su rezultati veštačke inteligencije potpuno pouzdani za korišćenje radnih zadataka, dok trećina kaže da su odgovori na upite koje dobiju malo ili nimalo tačni. Ovaj problem komplikuje činjenica da dobar deo kompanija još nema jasne smernice za upotrebu veštačke inteligencije. Sve ovo je dovelo do fenomena koji stručnjaci nazivaju „senka VI” – nedozvoljena upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu.

Proizvodnja alata veštačke inteligencije doživljava brz rast. Globalno tržište VI bilo je 2023. godine procenjeno na približno 196,63 milijarde dolara.

Američka inesticiona banka Goldman Saks u svom nedavnom izveštaju ukazuje da se eksplozivni rast ulaganja u razvoj VI može završiti kao neispunjeno obećanje. Visokotehnološki giganti planiraju da u narednim godinama potroše rekordnih bilion dolara za veštačku inteligenciju. Profesor ekonomije na MIT-u Daron Acemoglu i Džim Kovelo iz Goldman Saksa skeptični su kad je reč o tome da će primena VI uspeti da generiše znatan ekonomski rast koji bi opravdao toliko velike troškove.