Продавци јелки профитирали од Руса

Бизнис са новогодишњим јелкама у неким државама доноси огромне приходе, а Данска је један од водећих произвођача новогодишњих јелки у Европи, са укупним извозом од око шест милиона стабала годишње. У Србији постоје свега неколико произвођача који се озбиљно и искључиво баве овим послом, одолевајући моди вештачких новогодишњих борова која је завладала пре двадесетак година.

Међу њима је и Александар Пришуњак, власник једног од највећих специјализованих расадника јелки у Србији – „Златар” код Нове Вароши. Како каже за „Политику”, до пре две-три године тражња за природним јелкама била је у паду. Али са доласком Руса у Србију поново креће значајнија продаја.

– Не знамо шта се догодило, али све нас је прилично изненадило. Те прве године, кад је већи број људи из Русије стигао у Србију спремили смо неку уобичајену, оптималну количину за продају, око 500–600 јелки, али имали смо толико наруџбина да смо брзо продали чак две хиљада комада. Нашли смо се практично у ситуацији да 20 дана пре Нове године останемо без јелки спремних за испоруку – истиче наш саговорник.

Отад и свих наредних година продаја је у наглом порасту. У Србији се углавном продају јелке са бусеном, много мање резане. Има упита и за извоз, углавном из бивших совјетских република.

Пришуњак уз осмех каже да производња у Србији још није на нивоу Данске – ни по квалитету производа ни по величини и количинама.

– Наравно нисмо ни близу, али стремимо ка томе. Очекујемо да ће се вратити мода природних јелки, али дрво не може да порасте за годину дана. Зато треба бити спремна за тренутак када ће природне јелке преузети примат над вештачким – каже наш саговорник уверен да то време долази јер су се људи већ прилично заситили производима и декорацијом који стижу са азијских тржишта.

Експанзија вештачких јелки у Србији је почела 2015. године, најпре са оним најјефтинијим кинеским опцијама, док су сада траженије скупље варијанте. Али оно што наш саговорник примећује јесте да се мало имућнији купци враћају природним јелкама. Чар је у томе, напомиње, што ниједна природна јелка није иста, а постоји и могућност да радници расадника убрзо после празника преузму стабло и посаде га тамо где купац жели или јелку донирају вртићима, школама…

Према његовој процени, свега још два-три велика расадника у Србији имају озбиљније капацитете, а „Златар”, иначе породична фирма, тренутно располаже са више од 40.000 стабала, што значи да у наредних 10–15 година могу да подмире тржиште потребним количинама.

Малопродају тренутно имају само у Београду, али испоручују јелке и у Ниш, Суботицу, где купци више инсистирају на резаним стаблима, као и у Нови Сад где је, као и у главном граду, већа тражња за јелкама са бусеном.

А на који начин се овај бизнис развија у Данској, недавно је писао портал „Агропрес”, наводећи као пример компанију „Грин тим”, једну од највећих произвођача који пред празнике испоручује јелке у чак 20 држава. Овај посао осим што је уносан, важан је и због доприноса очувању природе и унапређењу пољопривредног земљишта. Та компанија производи јелке на три локације – у Данској, Пољској и Шкотској, са укупно око 16–18 милиона стабала у различитим фазама раста. Сваке године се посади око два милиона нових стабала, а производни циклус траје осам до десет година, што захтева прецизно планирање и одржавање.

– Наш производни циклус је дуг. Јелки треба између осам и десет година да би достигла зрелост. Због тога је кључно да планирамо унапред и одржавамо стабилан квалитет – објаснили су у овој компанији.

Како истичу, у понуди су три категорије квалитета: „нејчер” „премијум” и „селект”, а јелке су величине од 80 центиметара до 2,5 метра. Најтраженија су премијум божићна стабла, која се углавном продају великим трговинским ланцима.