Банке позивају клијенте кад рачун уђе у „црвено”

Непредвиђена наплата чека, кашњење зараде или нешто већи издатак за припрему славске и новогодишње трпезе – много је могућих разлога да се рачун „зацрвени”, посебно у овом периоду године, и оде у недозвољени минус.

То се недавно догодило и читатељки „Политике”, али, како каже, не први пут. С тим што ју је сада изненадио неочекивани позив из банке, и то за дуг од свега неколико хиљада динара.

– Када ћете имати уплату, питала ме је девојка запослена у кол-центру без много увијања. И то средином месеца када, на основу прегледа мог рачуна, могу и сами да закључе да још није време за исплату зараде – испричала је наша читатељка и напоменула да је клијент ове банке већ више од 15 година. Редовно измирује потрошачки кредит преко трајног налога, а у ову, како каже, непријатну ситуацију доспела је због наплаћеног чека у време када то није било предвиђено. Због тога са рачуна није могла да буде наплаћена целокупна месечна рата кредита, али реч је о свега петнаестак дана закашњења.

– Питам се да ли је ова пракса позивања клијената за тако мали износ нешто ново. Сматрам је и непримереном. А посебно ме изненађује да банка то чини када је јасно да ће за сваки дан кашњења наплатити камату која је, како знамо, више него папрена за прекорачење дозвољене позајмице – каже наша саговорница.

О чему је реч и да ли банке које послују у Србији имају право да позивају клијенте у оваквим ситуацијама?

Како су за „Политику” одговорили у Народној банци Србије, Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банака да у случају знатног прекорачења по рачуну, које траје дуже од месец дана, без одлагања о томе обавесте корисника у писменој форми, са подацима о износу прекорачења, каматној стопи која ће се применити на износ прекорачења и другим евентуалним накнадама и трошковима.

– Важно је нагласити да је ова обавеза прописана како би се спречила могућност да корисници у дужем периоду буду у недозвољеном прекорачењу. Посебно ако је реч о такозваним неактивним текућим рачунима. То јест оним које корисници у дужем периоду, некада и више година, не употребљавају за извршавање платних трансакција – наводи се у одговору.

У НБС такође истичу да су у претходном периоду у више наврата утврдили одређене неправилности које се односе на поступање банака и информисање корисника неактивних текућих рачуна на којим је постојало дуговање, које је након тога знатно увећано услед дугогодишње наплате накнаде за одржавање рачуна и камате на недозвољено прекорачење, то јест затезне камате.

Народна банка Србије је у овим случајевима, како истичу, спровела одговарајуће супервизорске мере због заштите права и интереса ових корисника, после којих су банке отписале потраживања од укупно 2,94 милијарде динара за више од 200.000 корисника неактивних текућих рачуна, просечно 14.280 динара по кориснику.

– Управо је предлогом новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, који се тренутно налази у скупштинској процедури, одређена обавеза банке да одмах и без одлагања обавести корисника ако је његов рачун задужен за износ који је довео до коришћења недозвољеног прекорачења. Тиме се додатно мотивишу корисници да без одлагања измире дуг по основу недозвољеног прекорачења. Уколико то учине у року од пет дана од дана када рачун уђе у недозвољено прекорачење, банка нема право да наплати камату на то прекорачење нити било коју другу накнаду – најављују из НБС за наш лист и додају како сматрају да је пожељно да банка, независно од тренутно важећег рока прекорачења од месец дана, обавести корисника о постојању недозвољеног прекорачења рачуна чим се оно догоди.

Ово се догодило у примеру кориснице код које је због реализације чека дошло до недозвољеног прекорачења рачуна, а управо како би се спречио обрачун камате на недозвољено прекорачење, посебно уколико корисник рачуна није свестан чињенице да се његов текући рачун нашао у недозвољеном прекорачењу, кажу у НБС.

НБС: Пада и камата за недозвољено прекорачење

Према последњим расположивим подацима за октобар 2024. године, просечна пондерисана каматна стопа на недозвољена прекорачења по текућем рачуну становништва на годишњем нивоу је износила 26,2 одсто.

Према подацима НБС, износ недозвољених прекорачења по текућим рачунима је мали и у октобру je износиo 1,1 милијарду динара, што представља удео од 5,2 одсто у укупним прекорачењима становништва (и дозвољеним и недозвољеним). Посматрано у односу на стање укупних кредита датим становништву, учешће недозвољених прекорачења становништва износи свега 0,07 процената, што је и очекивано, с обзиром на то да позајмице по текућем рачуну представљају један од најскупљих видова кредитирања, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни.

У НБС напомињу и да је предлогом нових законских решења ограничена каматна стопа на недозвољено прекорачење, између осталих, тако што њена максимална вредност износи збир стопе законске затезне камате на финансијске и платне услуге и осам процентних поена (што тренутно износи 19,75%).

– Када узмемо у обзир поменуту просечну пондерисану каматну стопу која је износила 26,2 процента у октобру, можемо закључити да ће у наредном периоду доћи до смањења каматних стопа на недозвољено прекорачење у висини од 6,45 процената – кажу у НБС.