Уздрмана коалиција у Берлину

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Престројавање другова улево – повратак немачке грађанске левице коренима, како се у жаргону, партијски коректно, објашњава нови курс Социјалдемократске партије Немачке (СПД) – подстакао је највећу коалициону кризу у Берлину од формирања заједничке владе социјалдемократа и демохришћана, под диригентском палицом канцелара Ангеле Меркел.
У складу са одлукама, усвојеним на Конгресу партије минулог викенда, социјалдемократи су најавили радикалне измене курса у погледу побољшања социјалне и политике запошљавања, одређивања виших, минималних надница, рестриктивних мера у домену безбедносне политике, укључујући преиспитивање мера надзора цивилног становништва...

Озбиљност ситуације потврђује напрасно заказани састанак коалиционог врха. У следећу недељу другови и господа, представници странака грађанске левице и центра, покушаће да превазиђу постојеће разлике. Коментатори и аналитичари, међутим, спекулишу са могућношћу превремених избора. У прилог предвиђањима иду изјаве стратега Ангеле Меркел – најављују блокаду сваког покушаја левице да преточи у законе одлуке свог конгреса.

Другарско престројавање

"Од страначких функционера етаблиране грађанске левице (сугерише се различитост у поређењу са новом левицом Оскара Лафонтена) не би требало очекивати уступке десном центру... Њихово престројавање улево представља једини излаз из кризе која већ дуже од једне и по деценије подстиче осипање редова партијске базе", забележио је коментатор немачке телевизије АРД Улрих Бентеле.

Такозвани последњи покушај да се спасе углед најпопуларније странке на левом крилу немачког политичког спектра уистину је резултат бројних анализа ситуације, које су, после дугог периода игнорисања бирачке воље, спроведене у серији – не би ли се разјаснио раст популарности идеолошки сродног покрета, ипак конкурената, аутентичне левице Оскара Лафонтена.

Под вођством некадашњег шефа СПД-а Покрет аутентичне левице, који окупља незадовољне социјалдемократе и источнонемачке реформисане социјалисте, угрозио је позиције СПД-а.

Предизборне припреме

Осипање чланства, губитак бирача и гласова – последице "идеолошко-прагматичког слалома" некада неприкосновене странке рада и оних који живе од рада – СПД бележи од почетка деведесетих година прошлог века.

Игнорисана је чињеница да су пароле о реформисаној левици, новој политичкој опцији умерене средишњице (леви центар), наишле на неразумевање бирача, махом дугогодишњих чланова странке. Шредерови савременици, и наследници, нису озбиљно схватили први фијаско, масовне протесте највернијих чланова партије, када је представљен рестриктивни социјални програм "Агенда 2010". Ни друга опомена – изгубљени парламентарни избори – није деловала. Другови, преименовани у колеге истог (страначкополитичког) поимања ушли су у центристичку коалицију са Демохришћанском и Хришћанско-социјалном унијом, не би ли сачували министарске фотеље.  

Када су нове доктрине и оријентације подстакле спонтано формирање фракције заговарача и симпатизера старих учења, страначки врх је реаговао – по оној народној: спасти, што се спасти (још) може.

Међу друговима чији гласови имају тежину као да нема функционера који не најављује тотални заокрет у политици усмереној ка очувању социјалних интереса и вредности рада. Аналитичари, ипак, разликују припаднике три струје: Прва, "правоверна" струја стоји иза шефа Курта Бека, који заговара трансформацију у партију (заштитницу) рада. Друга "либерално-социјална" формација даје подршку "државничком типу", садашњем министру иностраних послова Франку Валтеру Штајнмајеру. Трећа струја, најзад, окупља се око Франца Минтерферинга, харизматичног амбасадора воље "малих" бирача. Предводнику треће струје приписује се и умеће да помири Лафонтенову левицу и социјалдемократе. Заједно би створили осовину грађанске левице, која би могла да однесе победу на следећим изборима.