Uzdrmana koalicija u Berlinu

ANALIZA VESTI
Prestrojavanje drugova ulevo – povratak nemačke građanske levice korenima, kako se u žargonu, partijski korektno, objašnjava novi kurs Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) – podstakao je najveću koalicionu krizu u Berlinu od formiranja zajedničke vlade socijaldemokrata i demohrišćana, pod dirigentskom palicom kancelara Angele Merkel.
U skladu sa odlukama, usvojenim na Kongresu partije minulog vikenda, socijaldemokrati su najavili radikalne izmene kursa u pogledu poboljšanja socijalne i politike zapošljavanja, određivanja viših, minimalnih nadnica, restriktivnih mera u domenu bezbednosne politike, uključujući preispitivanje mera nadzora civilnog stanovništva...

Ozbiljnost situacije potvrđuje naprasno zakazani sastanak koalicionog vrha. U sledeću nedelju drugovi i gospoda, predstavnici stranaka građanske levice i centra, pokušaće da prevaziđu postojeće razlike. Komentatori i analitičari, međutim, spekulišu sa mogućnošću prevremenih izbora. U prilog predviđanjima idu izjave stratega Angele Merkel – najavljuju blokadu svakog pokušaja levice da pretoči u zakone odluke svog kongresa.

Drugarsko prestrojavanje

"Od stranačkih funkcionera etablirane građanske levice (sugeriše se različitost u poređenju sa novom levicom Oskara Lafontena) ne bi trebalo očekivati ustupke desnom centru... Njihovo prestrojavanje ulevo predstavlja jedini izlaz iz krize koja već duže od jedne i po decenije podstiče osipanje redova partijske baze", zabeležio je komentator nemačke televizije ARD Ulrih Bentele.

Takozvani poslednji pokušaj da se spase ugled najpopularnije stranke na levom krilu nemačkog političkog spektra uistinu je rezultat brojnih analiza situacije, koje su, posle dugog perioda ignorisanja biračke volje, sprovedene u seriji – ne bi li se razjasnio rast popularnosti ideološki srodnog pokreta, ipak konkurenata, autentične levice Oskara Lafontena.

Pod vođstvom nekadašnjeg šefa SPD-a Pokret autentične levice, koji okuplja nezadovoljne socijaldemokrate i istočnonemačke reformisane socijaliste, ugrozio je pozicije SPD-a.

Predizborne pripreme

Osipanje članstva, gubitak birača i glasova – posledice "ideološko-pragmatičkog slaloma" nekada neprikosnovene stranke rada i onih koji žive od rada – SPD beleži od početka devedesetih godina prošlog veka.

Ignorisana je činjenica da su parole o reformisanoj levici, novoj političkoj opciji umerene središnjice (levi centar), naišle na nerazumevanje birača, mahom dugogodišnjih članova stranke. Šrederovi savremenici, i naslednici, nisu ozbiljno shvatili prvi fijasko, masovne proteste najvernijih članova partije, kada je predstavljen restriktivni socijalni program "Agenda 2010". Ni druga opomena – izgubljeni parlamentarni izbori – nije delovala. Drugovi, preimenovani u kolege istog (stranačkopolitičkog) poimanja ušli su u centrističku koaliciju sa Demohrišćanskom i Hrišćansko-socijalnom unijom, ne bi li sačuvali ministarske fotelje.  

Kada su nove doktrine i orijentacije podstakle spontano formiranje frakcije zagovarača i simpatizera starih učenja, stranački vrh je reagovao – po onoj narodnoj: spasti, što se spasti (još) može.

Među drugovima čiji glasovi imaju težinu kao da nema funkcionera koji ne najavljuje totalni zaokret u politici usmerenoj ka očuvanju socijalnih interesa i vrednosti rada. Analitičari, ipak, razlikuju pripadnike tri struje: Prva, "pravoverna" struja stoji iza šefa Kurta Beka, koji zagovara transformaciju u partiju (zaštitnicu) rada. Druga "liberalno-socijalna" formacija daje podršku "državničkom tipu", sadašnjem ministru inostranih poslova Franku Valteru Štajnmajeru. Treća struja, najzad, okuplja se oko Franca Minterferinga, harizmatičnog ambasadora volje "malih" birača. Predvodniku treće struje pripisuje se i umeće da pomiri Lafontenovu levicu i socijaldemokrate. Zajedno bi stvorili osovinu građanske levice, koja bi mogla da odnese pobedu na sledećim izborima.