Млеком одређивано где ће се градити кула

Од X до XVII века по планинским областима руске Републике Ингушетије на Кавказу грађене су куле.

Да би се кула изградила прво је требало изабрати место на којем ће се градити. Градитељи су просипали мало млека по површини земље за коју су мислили да је погодна за изградњу. Ако земља није упила млеко значи да је испод чврста стена и да је то добра локација за изградњу, преноси сајт „castlesandfamilies.com”.

Кула је морала бити завршена за 365 дана, а свака породица која је била добростојећа морала je изградити бар једну кулу.

Висине су им варирале од десет до 12 метара.

Куле за становање су имале три нивоа. На првом су биле штале и коњи, други је служио за становање док је трећи ниво имао две намене – користио се за госте, али и за одбрану.

Постојао је део који је личио на „терасу“ само што није имао под. То је кориштено за бацање камења или сипање вруће течности на непријатеља који је покушао да освоји кулу. Зидови „терасе“ штитили су домаћина од стрела нападача, преноси сајт „rs.rbth.com”.

Истраживачи сматрају да их тренутно има од 120 до 130.

Постојале су правоугаоне куле за становање, али и високе куле за одбрану.

Високе куле које су служиле у одбрамбене сврхе биле су удаљене једна од друге, али су биле изграђене тако да су се димни сигнали могли видети између две куле. У случају напредовања непријатељских снага једна кула је могла послати сигнал другој и тако редом.