Корак у науку

Ваљево – У Истраживачкој станици Петница, код Ваљева, која слови за једну од најрепрезентативнијих образовних установа у овом делу Европе за рад са младима надареним за науку, прошлог викенда је одржана седма по реду конференција „Корак у науку”. Да се о том кораку озбиљно размишља устврдио је и Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије и министар за науку, који је отворио ову занимљиву презентацију. Уз обећање да ће министарство на чијем је он челу у наредне три године завршити изградњу друге фазе станице у Петници, министар је нагласио да је наука наша велика перспектива и да за њу долазе бољи дани.

Традиционална конференција „Корак у науку” представља завршни део сложеног годишњег циклуса семинара, курсева и кампова које је Истраживачка станица Петница организовала са ученицима средњих школа са простора Србије. Око 100 учесника представило је 70 пројеката из 15 области у оквиру друштвених и природних наука. Током усмених сесија или видео-пројекција они су манирима озбиљних научних радника бранили своје радове који су претходно морали да прођу кроз оштру тријажу ментора и стручних руководилаца конференције. Један од младих истраживача Марко Чеперковић, из шесте Београдске гимназије, и његова вршњакиња Сара Новаковић, из Прибоја, у свом раду бавили су се утицајем емоција на разумевање речи и слике, позитивних, негативних и неутралних, користећи феномен примовања на човеково понашање.

Дошли су, веле, до сазнања да позитивне слике убрзавају реакцију и брже се обрађују у мозгу од негативних. Ни Срби нису „огуглали” и остали неутрални кад су емоције у питању, већ да и даље са радошћу и великом брзином прихватају и „трансформишу” позитивне ситуације. А Иван Грахек, из Треће београдске гимназије, обавио је истраживање облика националне везаности из 1973. што је заправо наставак истраживања које су својевремено обавили наши психолози.

Држећи се истих принципа националне везаности, односно њених пет облика: искључиве националне везаности, истакнуте, подељене, опште људске и непостојања везаности које су 1973. радили са средњошколцима, он је то поновио са истом популацијом са подручја Крушевца и Панчева. Александра Димић, из Математичке гимназије, и Немања Узелац, из Зрењанинске гимназије, проучавали су одређене карактеристике астероида „Ариадна 43” који се налази у астероидном простору између Марса и Јупитера. Аника Ковач, из гимназије у Зрењанину, бавила се утврђивањем социолингвистичког статуса мађарског и српског језика у Војводини. Са квалитетом воде у Западној Морави у свом истраживању није био, нимало, задовољан Милан Кувлековић, гимназијалац из Чачка. За разлику од њега Катарина Илић, из Београда, утврдила је да је вода из Миљаковачког извора, у општини Раковица, добра за пиће, али је и замерила што се контрола не врши чешће и свеобухватније...