Никад нећу прихватити косовски преседан

Не тако давно неки су предвиђали наш пад. Не само да смо из ових избора изашли бројнији већ и много јачи, каже за „Политику” Ђеорђе Симион, председник Алијансе за уједињење Румуна, која је на изборима у децембру освојила је 18 одсто гласова и постала друга највећа политичка снага у парламенту, са скоро дупло више посланика и сенатора него пре четири године. Наш саговорник био је претходно и кандидат своје странке за председника Румуније, али ни он ни актуелни премијер Марсел Чолаку нису ушли у други круг, иако су важили за фаворите. Неочекивано је тријумфовао независни десничар Калин Ђорђеску, док је другопласирана била либералка Елена Ласкони.

Како оцењујете то што је уставни суд Румуније два дана пре другог круга поништио резултате председничких избора због наводног руског мешања преко друштвене мреже „Тикток” у Ђорђескуову корист?

То је био државни удар и невиђена одлука на европском тлу. Чули смо за сличне ситуације у Папуа Новој Гвинеји, Малавију и Абхазији. Али ово што се догодило у Румунији је историјска срамота. Нигде у цивилизованом свету цео изборни процес не може бити поништен на овакав начин, након што је иста институција, Уставни суд, валидирала први круг само четири дана раније. Обавестили смо релевантне међународне актере, Венецијанску комисију, ОЕБС, Парламентарну скупштину Савета Европе и ГРЕЦО. За само неколико дана прикупили смо више од милион потписа Румуна који су свесни страшног злоупотребљавања које је почињено поништавањем избора. Захтевамо да се други круг одржи што је пре могуће. Румунија је већ требало да има новог председника, али Клаус Јоханис узурпира ову функцију, иако је требало да напусти положај 21. децембра.

Ако се на поновљеним изборима деси иста ситуација и Калин Ђорђеску уђе у други круг, да ли ћете га подржати?

Хоћу, јер је то глас Румуна и морамо поштовати демократију, чак и када нам се не свиђа. То је уједно и савет актуелном режиму с тоталитарним рефлексима. Румунији је потребан патриотски председник, а не нови Јоханис или још један глобалиста који би потпуно подредио Румунију агенди Урсуле фон дер Лајен и сахранио земљу. Ако тренутни ауторитарни режим, подржан од стране европских бирократа, Ђорђескуу не дозволи да се кандидује, онда ћу се ја кандидовати.

Ђорђеску је 2022. напустио странку на чијем сте челу, због критика партијских званичника да је проруски и антинатовски оријентисан. И вас често оптужују за везе са Москвом. Па какав је ваш став према рату у Украјини и по чему се разликује од његовог?

Сматрамо да је Русија прекршила све међународне споразуме и нелегитимно ушла на суверену територију Украјине. Међутим, решење није даље ескалирање рата коме ће ускоро бити три године, а једини ко профитира је војноиндустријски комплекс, док невина крв и даље тече. Радујемо се мировном плану који је најавио новоизабрани председник САД Доналд Трамп. Што се тиче Ђорђескуа, мислим да овде има сличан став као и ја: мир, а не сукоб, треба да буде примарна брига сваке рационалне особе. По мом мишљењу, ипак, мир не би требало правити по сваку цену. Цео регион чека нове безбедносне гаранције које ће се поштовати и које ће спречити нове територијалне повреде. Српски народ је био жртва похлепе великих сила и верујем да разуме да нико не може интервенисати ван граница признатих од стране УН.

Ако будете управљали Румунијом, које конкретне мере ћете предузети? Описали сте владу Ђорђе Мелони као „мелонизацију” Европе, а пре председничких избора предвиђали сте „симионизацију” Старог континента.

„Мелонизација” и „симионизација” су у суштини исто: политике заштите националног капитала и природних ресурса, развој производних капацитета, заштита националног идентитета и борба против такозване културе отказивања и „воук” лудила, стимулисање наталитета и доследна спољна политика. Током председничке кампање промовисао сам свој план широм Румуније, у којем сам изнео низ конкретних мера, укључујући: одбијање било каквом покушају ограничавања суверенитета држава чланица од стране ЕУ, покретање Националног плана за заштиту породице, оснивање банкарских институција за кредитирање локалних предузећа, обнову традиционалних индустрија и праву реформу централне и локалне јавне администрације. Чврсто верујем да Румунија може поново процветати само под сувереним вођством.

Раније сте се залагали за уједињење Румуније и Молдавије, због чега су вам молдавске власти да вам забраниле улазак у земљу. Који је ваш садашњи став према овом питању?

Реунификација румунске нације, која је данас подељена у две државе које дели река Прут, наш је најважнији циљ. Нисам променио свој став ни по овом питању. Румунија и Молдавија треба да формирају једну државу унутар Европске уније, по моделу две немачке државе. Истина је да ми је забрањено путовање тамо, иако сам државни званичник, због мог пронационалног активизма за реинтеграцију. Чини се да власти у Кишињеву имају велики проблем с румунским духом и идеалом уједињења.

Румунија је једна од пет чланица ЕУ које нису признале независност тзв. Косова, што српски народ изузетно цени...

Још као студент сам певао на Маракани, заједно са српским навијачима на фудбалској утакмици између наших репрезентација: „Косово је срце Србије!” Сада као одрастао, али и као најмлађи политички лидер у Румунији, верујем у исто.

Косовско питање је једно од оних о којима румунска држава није променила свој став – и драго ми је што смо на државном нивоу остали доследни. Дан након што је тзв. независност проглашена од стране Приштине, румунски парламент усвојио је декларацију према којој „једнострано проглашење независности није признато”. Данас, шеснаест година касније, подржавамо исти став, односно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије. Што се мене тиче, никада нећу прихватити „легитимитет” територијалног сепаратизма, а ова самопроглашена независност је један од најопаснијих геополитичких преседана у овом делу Европе. Не занимају ме псеудоаргументи „елита”, Косово је било и остаје покрајина Србије. Косово је Србија – јуче, данас и заувек.

С обзиром на то да су Србија и Румунија комшијске земље, где видите највећи потенцијал за сарадњу?

Био сам у Београду много пута и жалим што ових година нема веће сарадње између наших земаља. Тако смо слични и фасциниран сам нашом заједничком историјом. Уместо да боље повежемо Букурешт и Темишвар са Београдом, наши односи често иду преко Берлина или Брисела. Код нас постоји изрека да имамо само два суседа с којима се никада нисмо борили: Србију и Црно море. Трговина између земаља повећана је последњих година, што је природно, јер је прекогранична сарадња је од великог значаја. Међутим, потребни су нам континуирани напори за јачање наше енергетске сигурности, а интерконекција гасних система је кључна у том смислу. Још један стратешки пројекат који нам је хитно потребан јесте ауто-пут који би требало да повеже Темишвар и Београд, о којем власти говоре већ превише година, а чија изградња се предуго одлаже. Изградња тог инфраструктурног пројекта треба да буде апсолутни приоритет, па чак и релевантан корак ка приступању Србије Европској унији.

Да ли то значи да можемо рачунати на вашу подршку на нашем европском путу?

Био сам и остајем присталица интеграције Србије. Ваша земља је остварила јасан напредак ка чланству, али нажалост, Брисел не гледа позитивно на неке кораке Београда. С друге стране, настављају се разговори о поштовању права етничких мањина, укључујући румунску мањину у Тимочкој Крајини – то су принципијелни и легитимни захтеви. У том смислу, видели смо велику отвореност вашег премијера Вучевића, изузетног лидера који је показао да поштује фундаменталне вредности хуманости. Иако можда изгледи за чланство нису баш оптимистични у наредним годинама, странка АУР остаје један од највећих подржавалаца наших српских суседа у ЕУ. Као и у вези с Косовом, наши посланици у Европском парламенту биће снажни заговорници вашег народа.