Техерански ослонац у Москви

Иран је у нову годину ушао суочен са озбиљним изазовима који тестирају његов утицај у „стратешким дубинама” Блиског истока и способност да реши нагомилане унутрашње проблеме.

Фронтови које је Израел отворио у Гази, Либану и Јемену и ликвидација савезника из Осовине отпора ослабили су позиције Техерана и створиле вакуум који Турска, земље Залива и Америка брже попуњавају од Исламске републике.

У временима када се очекује да се Израел и САД усредсреде на Иран, Техеран је на раскршћу и брзо покушава да умањи штету јачајући савезништво са Русијом и да после пада Башара ел Асада, главног стуба који је Техерану омогућио позицију регионалне силе, покуша да капиталише на разликама између кључних играча нове сиријске сцене.

Ирански председник Масуд Пазешкијан спрема се да 17. јануара, три дана пре инаугурације Доналда Трампа, посети Москву како би са Владимиром Путином потписао дугоочекивани споразум o стратешкој сарадњи.

„Све то има везе са нуклеарним питањем”, упозорава један неименовани званичник израелске безбедности који верује да би Москва Техерану могла да обезбеди технологију неопходну за атомску бомбу.

„Оно што том програму још недостаје је способност производње бомбе и постављање нуклеарне бојеве главе на ракету”, тврди Израелац уверен да би Русија у вези с тим могла да помогне у знак захвалности Ирану за помоћ у софистицираним дроновима и ракетама средњег домета током рата у Украјини.

После колапса бечких преговора о обнови нуклеарног споразума који је Доналд Трамп једнострано раскинуо 2018, Иран је појачао програм обогаћивања уранијума изазивајући забринутост САД, Европске уније али и Агенције УН за атомску енергију која је задужена да прати да Иран поштује договорене лимите.

Сумња се да би Иран брзо од границе 60 процената обогаћеног уранијума могао да дође до 90 процената неопходног за војну употребу, што Техеран годинама демантује тврдећи да је програм намењен за мирнодопске сврхе. У Ирану су такође свесни да би кршење договора значило увођење нових санкција УН у време озбиљних привредних проблема у земљи.

Власти у Техерану нису у стању да нађу одговоре на економске недаће који само могу да се погоршају. Национална валута, ријал, на незадрживом је путу ка девалвацији. Енергетски проблеми и колапс електромреже узроковали су затварање индустријских постројења. Ирански председник се два пута извињавао нацији због несташица струје приписаној лошем менаџменту, корупцији и спољним притисцима, због чега губи поверење јавности.

Судбина нуклеарног досијеа ускоро ће бити у рукама Трампа, који је већ дао до знања да ће политика „максималног притиска” и ограничавања извоза иранске нафте бити један од његових спољнополитичких приоритета. Свесни таквих калкулација, власти у Техерану већ су најавиле спремност да, уз посредовање Јапана, сарађују са Трамповим тимом.

Споразум који Пазешкијан треба да потпише у Москви формира нову антиамеричку и антиизраелску осовину и потврђује курс растуће војне сарадње каква последњих година није забележена од времена исламске револуције 1979. Шеф иранске дипломатије Абас Арагџи био је недавно у Пекингу како би убрзао потписивање стратешког споразума са Кином.

Русија је Ирану испоручила савремене системе противваздушне одбране – који су у знатној мери уништени током израелског напада на Иран у октобру – као и оружја, муниције и опреме. Сарадња две земље које су током историје имали турбулентне односе посебно је интензивирана од времена избијања грађанског рата у Сирији, када су и Русија и Иран стали у одбрану Асадове власти.

Руси су војном интервенцијом новембра 2015. директно спасли режим у Дамаску, а Иран је допринео финансијски и слањем припадника Исламске револуционарне гарде, као и бораца Хезболаха из Либана.

Све се то срушило када су протурски исламисти из групе Хајат Тахрир ел Шам муњевито заузели Дамаск а Асада приморали да побегне за Москву, где је добио азил. И Иран и Русија сада по Сирији покушавају да спасу шта могу. Техеран делове утицаја, Москва две војне базе на сиријском Медитерану.

Да ли је заједничка судбина два губитника довољна да се Русија одлучи на нуклеарно наоружавање Ирана? Израелци, једина нуклеарна сила Блиског истока, дижу буку могуће и да би правдали евентуални напад на иранска нуклеарна постројења, план који претходне америчке администрације нису подржавале али Трамп би од те политике могао да одустане.

Извесно је да ће се после слабљења Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану Израел фокусирати на Иран. У кабинету премијера Бенјамина Нетенјахуа чују се гласови да би требало пожурити са обрачуном пре него што Иран уз помоћ Русије обнови систем противваздушне одбране и пре него што евентуално убрза радове на производњи атомске бомбе.

Премијерови сарадници верују да се Нетанјаху нада споразуму са Хамасом у вези с ослобађањем преосталих јеврејских талаца, договору о нормализацији односа са Саудијском Арабијом и – нападу на Иран.

Техеран је веома активан на дипломатском фронту како би политиком уздржаности спречио директну конфронтацију са Израелом. Шансе да до таквог напада дође су мале, али их не треба искључити. Баш као што ни Москви није у интересу да усред украјинског рата у суседству добије атомску силу, али ни то не треба отписати. На Блиском истоку стварност често зна да надиђе машту.

Много тога ће зависити од умешности власти у Техарану да се прилагоде новим реалностима. Биће то тешка игра у којој су неопходни заокрети и спремност на компромисе како би Исламска република сачувала престижну позицију у региону и премостила проблеме код куће.