Петак, 11.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је Исус рођен, у Витлејему или Назарету

„Како је трудна жена у деветом месецу могла да пређе 175 километара на магарцу од Назарета до Витлејема у Јудеји, много је логичније да је прешла седам километара до Витлејема Галилејског"
(Википедија)

Научници и историчари годинама постављају нова питања доводећи у сумњу вишевековно веровање да је Исус Христ рођен у Витлејему у Јудеји.

Недавни археолошки налази и научне дебате сугеришу да историјско место рођења Исуса можда није у складу са традиционалним наративима, а неки стручњаци сматрају да је Исусово родно место Назарет док други кажу да је Витлејем, али онај у Галилеји.

Доктор Џоан Тејлор са „Кингс колеџа“ у Лондону и др Шимон Гибсон са Универзитета Северне Каролине у Шарлоту започели су 2016. године ископавање у близини цркве Христовог рођења. Током ископавања, открили су различите посуде и артефакте из првог века  наше ере, што би могло да потврди традиционално веровање о Витлејему као месту рођења Исуса.

Међутим, многи историчари и археолози верују да Исус није рођен у Витлејему у Јудеји, позивајући се на оскудне археолошке доказе који поткрепљују ову тврдњу.

„Најраније јеванђеље, по Марку, не говори ништа о његовом рођењу. А апостол Павле, који је познавао Исусову браћу, не говори ништа о Витлејему“, каже др Тејлор а преноси „Дејли мејл“.

Ово одсуство раних библијских референци навело је научнике да доведу у питање историјску тачност традиционалне приче о рођењу.

Професорка Хелен Бонд, водећи стручњак за хришћанску историју на Универзитету у Единбургу, такође је изразила скептицизам према традиционалном наративу.

„Највероватније је да је он једноставно рођен у Назарету, где је породица живела“. Она је објаснила да је Исус увек познат као „Исус из Назарета“ и да је Назарет најстабилнија карактеристика у библијском наративу његовог живота.

Недоследности у извештајима из Јеванђеља додатно подстичу ове сумње. Чак ни јеванђеља која тврде да је Исус рођен у Витлејему у Јудеји не могу да се сложе око детаља.

Јеванђеље по Матеју сугерише да је Света породица живела у Витлејему и да се тек касније преселила да би побегла од масакра краља Ирода након Исусовог рођења. Насупрот томе, Јеванђеље по Луки каже да су Марија и Јосиф путовали из Назарета у Витлејем да би били убројани у римски попис.

Професор Бонд напомиње да „нема доказа да је у том тренутку спроведен попис становништва широм царства, и да су људи у то доба морали да иду у локални центар да би били пребројани и нису морали да проналазе „домове предака“ — шта год то значило у стварности“.

Неки научници тврде да је нагласак на Витлејему као Исусовом родном месту произашао из жеље да се он повеже са древним хебрејским пророчанством. Пророк Михеј предвидео је да ће се Месија родити у Витлејему у Јудеји, за који се верује да је град краља Давида. Професор Бонд је рекао да се традиција Исусовог рођења у Витлејему „готово сигурно“ појавила како би се побољшало Давидово наслеђе. „Једном када су веровали да је Исус Месија и ’син Давидов‘, онда је имало смисла повезати његово рођење са Давидовим.

Још једна теорија која привлачи пажњу је да је Исус можда рођен у другом Витлејему. Авирам Ошри, археолог из Израелске управе за антиквитете, верује да је Исус заправо рођен у малом селу званом Витлејем из Галилеје, 100 километара од Витлејема у Јудеји.

Након што је провео више од деценије ископавања у региону Галилеје, Ошри је пронашао доказе који сугеришу да је древно село у близини Назарета право место рођења Исуса. Он је тврди да није логично да  трудна Марија путује из Назарета 175 километара до Витлејема у Јудеји.

„Како је трудна жена у деветом месецу могла да пређе 175 километара на магарцу до Витлејема у Јудеји? Много је логичније да је прешла седам километара, колико износи удаљеност од Назарета до Витлејема Галилејског", каже овај Ошри.

Током својих ископавања овај научник је открио велику цркву из византијског доба са скривеном пећином, деловима зида око села и двоспратном зградом која би могла бити гостионица или пансион.

Приметио је оскудност археолошких налаза из првог века у Витлејему Јудеји, што додатно подржава његову теорију.

Израелска управа за антиквитете оштро је критиковала Ошријеву теорију и одбила да размотри ту идеју или дозволи даља истраживања. Др Клајд Билингтон, извршни директор Института за библијску археологију, одбацио је теорију, наводећи да не постоји „ни један древни извор“ који би могао да постави Исусово рођење на ову локацију.

Упркос дебатама, неки научници наглашавају важност разумевања наратива Јеванђеља као симболичких, а не стриктно историјских извештаја.

„Мислим да је боље разумети јеванђелске наративе о рођењу као поетски језик слика, осмишљен да нагласи ко је Исус заиста био и његов значај, него да бринемо о њиховој историјској тачности“, објашњава Бонд.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Кирило
Огромна већина народа и језика у свету назива место Христова рођења Бетлехем. Због чега се у Србији то место назива Витлејем? Pogledao sam na internetu šta piše na saobraćajnoj tabli koja označava ovo mesto: Bethlehem. Зар читав свет овде праву грешку?
grigori
"Profesorka Helen Bond, vodeći stručnjak za hrišćansku istoriju na Univerzitetu u Edinburgu". Dovoljno da se prestane čitati.
kratko-jasno
Bez uzbuđenja, Škotlanđani nisu ni nebeski ni božiji narod.
Zoran
Ne zna se ni kad je rodjen. Amer, vernik, strogo sve, zna i straohebrejski, kaze ne slavi Bozic. Sto, pitam ja. Ne zna se kada je rodjen. A 25. je neki rimski paganski praznik.
баба
O Isusovom rođenju ima nešto više (polu ili dez)informacija i nagađanja nego o postojanju i delatnosti V. Šekspira. I to skoro 1.600 godina kasnije! Naravno da ovo dovodi u sumnju i samo njihovo postojanje pod tim imenima. Treba utvrditi, ako je uopšte moguće, da li ima bilo kakvih naznaka njihovih savremenika o tim ličnostima. A možda je bolje da ostanu ovako misteriozni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.