Пуцало се више него на Солунском фронту

Сунчан, али хладан Божић без снега у Београду пре 100 година. На свим општинским зградама биле су истакнуте огромне црне заставе, а на трамвајима окачене црне заставице у знак дубоке жалости, за изненада преминулим председником београдске општине Михајлом Марјановићем „који је умро на општем послу, за опште добро и за добро престонице”. Градоначелник кога су звали и „сиротињска мајка”, сахрањен је у присуству званичника на Божић 1925. године.

На Бадњи дан већ уобичајене коњичке поворке војске, са музиком београдског гарнизона, барјактаром и официрима на коњима на челу са командантом бадњака, и са заставама ишле су по бадњак у Кошутњак. По београдским улицама, посебно од Калемегдана до официрског дома, укрштали су се кораци људи који су излазили на улице, гледали и поздрављали бадњачке поворке. Како се према обичајима бадњак не сме вући, он се возио на коњским запрегама или носио на раменима група и појединаца и лагано спуштао пред надлештво или кућу. Бадњак се уносио увече како у двор, тако и у друге војне институције, а посебно сви пукови су имали свој бадњак. По правилу бадњак је у јавне објекте и приватне куће уносио онај који га је и одсекао, ступајући у просторије десном ногом.

Многа друштва, омладинске групе и појединци ишли су по бадњак, неки су га куповали а многи нису имали ни бадњак, ни огњиште ни шпорет.

Дечаци у белим одеждама или као чобани у бундама носили су осветљену шталу са јаслама, малим кравама и Исусом и од кафане до кафане давали мале представе Исусовог рођења. На хиљаде динара прикупили су од расположених христијана.

Пуцало се, без крви,  на све стране. Штампа бележи да се на Палилули пуцало више него на Солунском фронту. Сваки прави Палилулац сматрао је за дужност да пуцњавом поздрави празник Христовог рођења. Насупрот Теразијама где су забаве приређиване на скупим местима и у модерним оделима (шими човек је сав троугласт) и хаљинама и новим ципелама које жуљају, на Палилули се долазило на прославе Божића у обичном оделу, онако како је Бог дао. „Нема више старог Београда. Све се искварило али ми још увек чувамо веру и обичаје. ”

У кафанама и салама шкрипао је паркет и тресао се под ногама веселих играча. Знојили су се и играчи и музиканти. Свет је тражио свирку да у њу утопи све муке године, све трпње живота. У неким домовима два дана се прасе кезило у тањиру са јабуком у спеченим чељустима.

У својим кућама, подстанарским собама свако је на свој начин славио Божић. Божићни колач поред ког гори свећа, чесница која се везује за заједништво – да заједно радимо, заједно се мучимо и заједно да уживамо, слама проста и јефтина простирка, знамење једнакости и скромности, воће и ораси.

У малим кафаницама разлегали су се промукли гласови цигана свирача. Точило се вино и ракија у весељу, јер није сваки дан Божић.

О огласима рекламирана мода из Париза, штофови, ципеле „бата”, и „саламандер”, аутомобили „кадилак”, „шевролет” и „доџ”, „Фордов” трактор, „данлоп” гуме, а Фабрика хартије „Милан Вапа” снизила је цене својих производа.

Одржано прво богослужење у новосаграђеној руској цркви на Старом гробљу до цркве Св. Марка.

За празничне бројеве дневних новина писали су Исидора Секулић, Иво Андрић, Растко Петровић, Јован Дучић, Тин Ујевић и многи други. Испод текстова стављан је оригинални факсимил потписа аутора.

Политичке теме и проблеми доминирали су и на Божић 1925. Почетком јануара објављена је „Обзнана”, а онда је 5. јануара 1925. ухапшен Стјепан Радић, вођа Хрватске републиканске сељачке странке, који се крио у једној рупи у зиду виле у Загребу. Бројне детаље хапшења и атмосферу из Загреба преносио је за један престонички лист Станислав Краков. Штампа је објављивала факсимиле докумената о велеиздајничком раду Стјепана Радића и вођства ХРСС-а. Земља се спремала за изборе који ће бити одржани у фебруару 1925. године.

Патријарх се вратио са пута и приложио београдској општини суму од 2.000 динара као помоћ сиротињи за Божићне празнике. Краљ и Краљица су Дечјем дому Краљице Марије у Земуну поклонили 10.000 динара за сирочад пригодом наступајућих празника а београдска општина је прикупила неколико стотина хиљада за помоћ сиротињи.

На пијаци цене намирница и хлеба биле су у порасту, хлеб је поскупео за 0,30 динара, воће је поскупело, живина се много продавала јер ће већина Београђана за Божић уместо прасета у фуруну послати ћурана или пловку. Сем пасуља и колонијалне робе све је поскупело.

Тадашњи Београд простирао се на 12 квадратних километара. Варош је подељена на шест административних квартова, са 430 убележених улица, чија дужина је износила као километража од Београда до Ниша. Парцелисањем имања, нарочито на периферији, број улица се сваким даном увећавао. У око 12.000 пописаних кућа, не рачунајући насеобину Јатаган малу и кућерке изграђене без дозволе. Године 1925. у Београду је према проценама живело око 142.000 становника. Прецизни подаци постојали су за 1921, када је према попису од 31. јануара, Београд имао 111.740 становника.

У престоници је било 12 болница и санаторијума, 15 апотека, 233 лекара и 70 бабица.

Научних и научно-хуманитарних друштава шест, разних друштава и удружења 77, певачких друштава девет, око 15 спортских друштава, 11 дневних листова са укупним тиражом од 150.000 примерака. Од њих један на немачком језику.

Књижевних, илустрованих, научних, политичких, шаљивих и других часописа и листова било је 50, од којих неколико на страним језицима.

Београд је имао шест јавних паркова, три музеја, два позоришта, четири варијете-барова, осам биоскопа, 33 хотела са 1.764 кревета и 452 јавна локала, кафане, ресторације и бифее. Поред тога, Београд је имао и 13 основних школа, мушких седам и мешовитих шест и чисто женских 11, са 3.294 мушких ученика и 3.330 женских. Учитеља 72, учитељица 92.

Биле су четири мушке гимназије, три женске, једна реалка, једна српско-руска гимназија и Дом ученица средњих школа. Ђака у мушким гимназијама било је 4.926, а у женским 3.356. Наставника је било 241, наставница 171. Женска учитељска школа имала је 231 ученицу, 15 наставница и 6 наставника. Државна трговачка академија имала је 950 ђака. Док су наставници већином били хонорарни, универзитет је имао шест факултета, са 5.800 студената и 146 редовних н ванредних професора.

Саобраћај у граду је био веома жив. Забележено је да за 24 сата у Београд дође и оде од 100 до 110 возова са око 10.000 путника . За Земун оде и дође 33 брода дневно, а за Панчево пет дневно. Трамвајских линија је било осам. Дневно се превози 70.000 путника. У Београду је пописано 1.080 аутомобила, моторних точкова (са корпом и без корпе) 70, велосипеда 530, кола за личну употребу 1.200, за општу употребу 1.800, (од тога броја 300 фијакера). Носача је пописано 310, курира 20.

Телефонска централа је имала 4.000 претплатника и 54 међуградских и међународних линија. Међународних разговора је било око 100, а међуградских 2.000 дневно.

Телеграф је имао жичану везу са целом Европом, а преко радио-станице са целим светом.

Банака је било чак 64 са 394.000 милиона уплаћеног капитала.  Индустријалаца је било 170, од којих 20 са преко сто радника. Трговачких радња има 3.906.

Иако се све мења, Божић је сваке године исти, са својим вечитим радостима. Божић је у душама.

историчар

Прасци много скупи, рибе напретек

Као и увек пред Божић, владала је велика живост на свим београдским улицама, мада већи део Београђана услед високих цена није спремио онакав Божић какав је имао обичај да спрема раније. Нужда закон мења и прасе потискује ћуран. „Прасци” су били много скупи, али ни живина није била јефтинија. Рибе из Дунава и Саве било је на претек, као и охридске пастрмке. Воћу је цена скочила, а цене колонијалне робе, горива, млека и млачних производа остале су старе. Неко је израчунао да је за првих девет месеци у Београду попијено 7.338.090 литара пива, а да је кроз пијаце прошло 69.811 коза, оваца и прасади до пет килограма, 292.266 свиња, 494. 616 ситне живине.

Краљ и краљица у Паризу

Божић 1925. краљ и краљица провели су у Паризу. У њихову част посланик у Паризу Спалајковић приредио је ручак у своме стану. Међу званицама били су принц Павле, енглески амбасадор са госпођом, чехословачки министар са госпођом, грчки министар са госпођом и друга лица.