Петропавлов манастир осликале су монахиње

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У срцу херцеговачког краја богатог православним светињама, на четири километра од Требиња, сместио се и знаменити манастир Светих апостола Петра и Павла, познат као Петропавлов манастир. Ова духовна оаза вековима чува трагове историје, вере и културе, а археолошки налази потврђују њено постојање од четвртог столећа.

Манастир је смештен у Петропавловом пољу, уз стари пут од Требиња ка Дубровнику, на поднебљу важних мисионарских путева. Овуда је, по предању, пролазио апостол Павле на свом путу ка Риму.

Додатну посебност овом локалитету даје оближња пећина апостола Павла, која је недавно обновљена захваљујући напорима локалних ентузијаста. По предању, у овој пећини се Свети Павле скривао и крстио вернике и хришћане.

„У крстионици коју смо открили у Павловој цркви и око ње пронашли смо примерке новца који датира од Константина Великог, па до 15. века, имамо колекцију тог новца. На три километра од манастира имамо још једну цркву посвећену апостолу Павлу, дакле на тако малој раздаљини имамо две цркве, што потврђује да се овде дешавало нешто значајно што је повезано с његовим именом”, испричала је за „Политику” игуманија Павла.

Судбина Петропавловог манастира није била лака. Као и многе светиње у овом крају, порушен је у 15. веку, по доласку Османлија. Обновљен је 1998, на иницијативу владика Атанасија и Григорија. Обновљена је Црква апостола Павла на темељима крстионице, која се налазила уз већу Цркву апостола Петра. Данас комплекс манастира чине две цркве – Црква Светог апостола Павла и Црква Светог апостола Петра – уз конаке за монахиње и посетиоце.

„Планирамо да наставимо археолошка истраживања, као и обнову манастира, која није завршена. Црква апостола Петра обновљена је 1906. године, а обновио ју је тадашњи владика Петар Зимоњић да би сачувао име манастира. Онда је 1998. обновљен и манастир, а потом и Црква апостола Павла. Манастиру припадају и оближњи Мркоњићи, то је наш метох. Тамо се налази црква посвећена Светом Василију Острошком, у месту где је тај светитељ рођен. Суботом тамо имамо литургију и нека од сестара увек је тамо. А празницима и недељом у Петропавловом манастиру”, испричала нам је игуманија Павла.

Како се наводи, пут који је прве хришћане одвео у Рим пролазио је преко данашње Херцеговине, а један његов огранак наводно је водио равницом испод Павлове пећине. Археолози су трагове првих хришћанских заједница открили у оближњем месту Паник, у оквиру античког урбаног комплекса у којем је, у композицији подног мозаика, приказан Орфеј који на десној руци има три знака крста, наводе у Туристичкој организацији града Требиња.

Знаменитост Петропавловог манастира огледа се и у његовом фрескопису, завршеном 2007. године. Осликан рукама монахиња из манастира Градац и Петропавловог манастира, представља један од ретких примера у Српској православној цркви да су женске руке обликовале богату иконографију.

Петропавлов манастир и пећина нису само духовно уточиште, већ и значајна туристичка дестинација. Мештани су помогли да се уреди двориште манастира, подигнути су виноград и маслињак, што ову светињу, уз близину путева ка Херцег Новом и Дубровнику, чини привлачном за заљубљенике у природу и историју.

Манастирска обитељ броји девет сестара – седам монахиња и две искушенице. Економију чини виноград са засадима лозе винских сорти. Сестринство има и радионице, између осталих за шивење и вез свештеничких одежди, радионицу за иконопис у којој три сестре уче и стварају по узору на старе мајсторе византијске уметности, као и радионицу за производњу тамјана, у којој се прави тамјан с мирисима етеричних уља биљака карактеристичних за подручје источне Херцеговине – лаванде, кадуље, вреска... На радионици за калиграфију, такође по узору на византијску уметност, израђују се честитке, разгледнице, васкршња јаја...