Српски дух на хладном северу Европе

Специјално за „Политику”
Фоча – Данило Ивановић, сликар, иконописац и професор оригиналне технике византијских икона на Националној уметничкој академији у Ослу, у Норвешкој, дуже од тридесет година шири српски дух на хладном северу Европе. Члан је Удружења ликовних уметника Норвешке, а недавно је проглашен за најбољег иконописца у Скандинавији. Његови ученици и студенти су Норвежани, Немци, Данци..., а обострана искуства богата су и јединствена.

„Већина мојих ученика први пут се сусрела с иконописом. Покушавам да их што боље научим византијском приступу. Радимо по опису и технологији византијских мајстора. Веома су заинтересовани за технику коришћење јајчане темпере на дасци”, објашњава Ивановић суштину и принципе рада с ученицима и студентима.

Они су протестанти и католици и у својим црквама немају иконе, али су на мојим часовима заволели технику и тематику. Сада обожавају да иконопишу, каже Данило Ивановић. Запазио је да Норвежани у своје цркве све чешће уносе иконе, поред осталог, због туриста православаца.

„Они та места где су иконе називају тихим ћошком за молитву”, каже Ивановић, чије се иконе налазе и у војним базама, а испред њих се пилоти пре полетања моле Богу.

„Увели су мале религиозне просторије и на цивилним аеродромима, у болницама и другим јавним просторима, за православце, али и за вернике других религија”, запазио је овај уметник, који често излаже у скандинавским земљама.

Приврженост иконописању Ивановић доживљава као „емоцију, инспирацију, конекцију са светим ликовима и њиховим житијем и свим усхићењем, степњама и тежњама да лик изобрази у најбољем духовном светлу, које ће верници доживети као узвишење у молитви за духовну корист и срећу”.

Kако је доспео на север Европе и шта га је подстакло на ову уметничку авантуру, питали смо Данила Ивановића, веома посвећеног православној Цркви Светог Василија Острошког у Ослу и члана црквеног хора.

Kада сам се 1991. године отиснуо из бивше Југославије, као чамцем на немирној пучини, хтео сам, одговара на нашу знатижељу, прво да упознам медитеранске земље, њихову културу и уметност. Тако је Ивановић, у то време већ афирмисани сликар, преко Италије, Француске, Шпаније и Марока дошао у Норвешку. Један од мотива био је упознавање дела Едварда Мунка и скандинавских уметника.

„Нигде није лако, посебно у туђем свету, где су разлике у схватањима и навикама прилично велике, наизглед непремостиве. Ја сам дошао са закашњењем, у средњим животним годинама, подређен у односу на уметнике који су ту рођени. То ме није обесхрабрило, него подстакло да се докажем”, каже Ивановић, који није очајавао, него сликао, приређивао изложбе у Сонгдалу, Балестранду, Ослу...

По доласку у Норвешку, казао нам је овај уметник пореклом из Фоче, његова духовна и традиционална припадност српском народу и култури појачала је жељу да се више посвети иконопису него раније. На обележавању 2.000 година од рођења Исуса Христа, у катедрали у Ослу, његова икона Богородице с младим Христом изабрана је за плакат и позивницу.

„Тим поводом настала је књига „Теологија у бојама”, коју је написао професор филозофије Торстен Толефсен с Универзитета у Ослу. Од тада широм Норвешке, бар једном годишње, излажем иконе”, казао је Ивановић. Први сусрет с иконама доживео је у детињству, посматрајући породичну славску икону Светог Јована Kрститеља.

„С мајком сам ишао на молитву у цркву у Фочи, целивао иконе, загледао их и дивио се. То је имало пресудну улогу у мом животном и уметничком опредељењу за сликарство”, објашњава познати уметник своју везу с иконама као духовним и националним бићем, формирану у завичају.

Стварајући на свим светским меридијанима, Ивановић се трудио да очува контакте и везе с Фочацима и Фочом, градом на Дрини и Ћехотини у Републици Српској. То је његова опсесија. Пре неколико година у Фочи је изградио Kапију сећања на жртве Другог светског рата, подаривши овом граду јединствен споменик. Утемељитељ је изложбе „Фочански А3 формат”, на којој уметници из целог света сликају иконе, али и друге мотиве.

Филмске улоге

Ивановић је остварио и више запажених филмских улога. Све је почело његовим ангажманом на изради сценографије у позоришту „ТеатерЕ”. „Док сам радио у том позоришту позвали су ме на аудицију за улогу у Шведској ТВ серији ’Пријатељи и непријатељи’. Та улога ме је учинила познатим, те сам добио много понуда за мале улоге у филмовима и рекламним спотовима”, казао је Ивановић који живи у Фрогнеру, централном делу Осла. Разигране форме и јак контраст боја

Данило Ивановић, рођен је у Фочи 1953. године. Дипломирао је на Педагошкој уметничкој академији у Никшићу, у Црној Гори, где је био ученик професора Николе Гвозденовића. „Његов фигуративни ликовни правац и снажан експресивни набој прожет је митолошким и фантазијским елементима, разиграним формама, јарким контрастом боја и затвореним многоструким митолошким композицијама”, наведено је у биографији Данила Ивановића, у објашњењу његовог схватања уметности као бескрајног поља слободе.