Постојаност сензибилитета
Поводом изложбе која има ретроспективни карактер очекује се осмишљена и студиозна концепција која би водила ка евалуацији и историзацији одређеног уметничког опуса. Често судбинска дешавања у животу и раду уметника упадљиво ометају оне уобичајене историчарско-критичарске процесе у припреми овако значајних пројеката као што је ретроспектива. У случају сликара Владимира Томића (1948), може се рећи, судбинско је било његово пресељење за Америку деведесетих година и пожар који је 2000. године уништио атеље и радове из прве деценије његовог рада на Новом континенту. У контексту ових околности може се разумети да су Томићеви радови расути између два континента, као и да је ово једна од прилика (можда и сликарев шездесети рођендан) да се некадашњем суграђанину приреди изложба ретроспективног карактера у Панчеву.
Владимир Томић је студирао у класи Стојана Ћелића, а очита сродност уметничког афинитета са професором, мада не и упадљив сликарски утицај, изражени су у колористичкој деликатности, мирном и концентрисаном погледу, рационалном концепту дела; ови јасни стваралачки знаци сачували су се као ближи или даљи ехо у ликовној структури Томићевог рада до данас.
Један од актера актуелне сцене српске и југословенске уметности седамдесетих, учесник значајних изложби и критичарских избора, Томић својим доследним и убедљивим сликарским концептом на линији нове фигурације преферира аналитичке вредности слике и њену слојевитост. У овој јасној сликарској интерпретацији, предмети из тематског слоја слике губе првобитну функцију и значење, тачније, они само нивелишу план композиције и однос њеног предмета и фона. Близак уметничкој пракси касне модерне, Томићев модел слике надовезује се на искуства поп-арта што је блиско и у тематској једноставности и избору малих и свакодневних предмета транспонованих у гро-план (тестера, оловке, метла, кишобран, кекс, пертле). По својој префињеној пиктуралности и крхкој лепоти можемо их назвати пјерделафранческовим мртвим природама у којима је сачувана „унутрашња поезија предмета малих ствари”, како је о њима писао Ђорђе Јовић. Из угла ретропогледа, и са пристојне временске дистанце, може се рећи да данас ови увећани предмети на чистом фону слике својом поетском снагом и софистицираним композиционо-колористичким редукцијама представљају врхове у Томићевом опусу; значајно је и да се његова дела налазе у колекцијама националних институција.
Дискретна и интровертна личност, као стваралац заокупљен је разрадом сопствених преокупација и отварањем нових проблемских кругова. Тако, половином осамдесетих у Томићевим сликама очите су промене у структури и мотиву, који попримају особине слике-ребуса. Свој карактеристични пиктурални рационализам, он усложњава апликацијама хероја из масмедија или додавањем различитих културних слојева са намером да измести и збуни на први поглед, помери значење и проблематизује одређени феномен.
Мада су радови настали деведесетих у Америци пропали, они су на изложби у Панчеву представљени видео документима. Принцип грађења слике-предмета и потенцирање њене тактилности, слојеви песка и други материјали у, и на, слици, као и смањени формат само су неке од карактеристика дела насталих првих десетак година Томићевог рада у Америци. Тако се може рећи да је мимикријска игра скривања и откривања ребус значења у слојевима слике, започета у Панчеву, настављена у Америци као вид антиципације знакова времена, на посебан начин обележен у Србији на крају 20. века. И о обиму ове продукције тешко је говорити због реалних тешкоћа које прате Томићев уметнички пут.
Тешко је претпоставити шта све утиче на промене поетског знака или медија. Ипак, пожар у Томићевом атељеу могао је указати на други медиј јер сликар од 2002. године, у четвртој деценији стваралаштва, почиње интензивно да се бави дигиталном фотографијом и од тада реализује своје радове у форми дигитал принтова.
Нажалост, јасан стваралачки знак у раним сликама Владимира Томића, свакако најбољи део његовог опуса, у панчевачкој Галерији није довољно истакнут; простор је скучен, а оне су остале готово угушене другим радовима овог аутора.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


