Чавес до вечног мандата

Уго Чавес вратио се вечној теми: тек што су на локалним изборима његови партијски другови изгубили неке кључне провинције, венецуелански председник охрабрен победом у 17 од 22 државе, сматра да је опет куцнуо час да се „народ изјасни” о његовом продуженом мандату. „Чавес не одлази, Чавес остаје, узвикнуо је у недељу на свом редовном телевизијском шоуу. Његов други мандат траје до краја 2012, и после тога нема, по садашњем уставу, права да буде кандидат за највишу функцију у земљи. Али…„овластићу своју партију (Партија уједињених социјалиста Венецуеле–ПУСВ) да отпочне дебату и акције како би се одобрио уставни амандман са правом за реизбор председника републике, и сигуран сам да ћемо овог пута успети. Показаћемо ко управља Венецуелом”, обећава Чавес.

Биће то други покушај, пошто на претходном референдуму у децембру 2007, који је обухватао ширу уставну реформу, није добио довољно гласова. И тада је једна од тачака предвиђала могућност неограниченог реизбора шефа државе. „Спреман сам да са вама останем до 2019, или 2021. ако ми Бог да живот и здравље и ако народ тако затражи”, додао је Чавес.

Народ је на референдуму са 51 одсто гласова рекао „не”, али у јулу су неке од одбачених реформи преко парламентарне већине убачене у редовне законе. Тако је укључен декрет о јавној управи, којим се овлашћује шеф државе да именује регионалне „потпредседнике”, коме су потчињени изабрани гувернери и градоначелници.

Опозиција, међутим, тврди да важећи устав не дозвољава да се понови у једном истом мандату референдумом одбачена иницијатива. Али припадници владајуће Чавесове партије кажу да би то била другачија „реформа” јер је не предлаже председник, него посланици у народном парламенту. У крајњем случају, овај спор морао би да се реши на Врховном уставном суду. Али у њему седе судије из Чавесове партије.Уколико би Врховни суд одобрио ново изјашњавање, социјалистичка партија морала би да скупи потписе 15 одсто одраслог становништва (2,4 милиона потписа) или да 30 одсто чланова парламента затражи да се опет распише референдум о неограниченом реизбору шефа државе.

Иако је непосредно после локалних избора спустио тон и позвао новоизабране опозиционе гувернере да сви заједно управљају, Чавес се опет устремио на опозицију чији је циљ да„уз помоћ империје и колумбијске паравојске збаце власт у Каракасу”. Наредио је, такође, да се из земље избаци колумбијски конзул у Маракаибу, у држави Зулија, где је победила опозиција.

На други начин Чавес се недавно представио прослављеном америчком глумцу Шону Пену, кога је водио по земљи и приказивао му достигнућа „социјалне демократије”. Шон Пен је на овај пут пошао како би америчку јавност уверио да се у САД неоправдано демонизује венецуелански председник. Поменуо је чак новоизабраног потпредседника Џоа Бајдена који Уга Чавеса назива диктатором.

 Шон Пен је између осталог питао „која је разлика између Фидела и Чавеса”. Занимљиво је да је Чавес први пут детаљно одговорио на ово питање:„Фидел је комуниста, ја нисам. Јасам социјални демократа. Фидел је марксистички лењиниста. Ја нисам. Фидел је атеиста. Ја нисам. Једном смо разговарали о Богу. И рекао сам Кастру да сам хришћанин, да верујем у социјална јеванђеља Исуса Христа.”

Чавес такође тврди да је његов духовни отац, вођа комунистичке кубанске револуције, више пута поновио да Венецуела није Куба и да су се времена променила.

Свеједно, времена доживотних председника нису, по мишљењу Чавеса, прошла, уколико народ од њих тражи овакву жртву.