Србија од седам еврорегиона

Ужице – Према Нацрту закона о регионалном развоју, Србију ће већ од наредне године сачињавати седам еврорегиона: Војводина, Београдски регион, Западни, Источни, Централни, Јужнии регион Косова и Метохије. Циљеви оваквог законског решења и поделе, коју предлагачи називају статистичком, а урађена је у складу са европским стандардима регионалне политике, јесу да се подстакне развој неразвијених крајева и смање постојеће разлике, најизраженије у Европи. Ова регионализација треба да омогући подручјима ван Београда и Војводине лакше коришћење европских претприступних фондова за регионални развој. Иначе, сада једино та два најразвијенија подручја могу директно да се повежу са фондовима ЕУ.

Намера је и да се зауставе негативна демографска кретања, подстакне међуопштинска, међурегионална и прекогранична сарадња, да Србија изгради и ојача институције...

То је, укратко, суштина онога што предвиђа Нацрт новог закона о регионалном развоју, јуче представљен у Ужицу, будућем седишту Западног региона.

Јавна расправа о том акту, која ће трајати три месеца, отворена је у присуству министра за економију и регионални развој Млађана Динкића, министарке за НИП Верице Калановић, као и челника локалних самоуправа из четири овдашња округа: Златиборског, Моравичког, Мачванског и Колубарског.

По речима министра Динкића, доношење тог закона је обавеза Србије у склопу припрема за чланство у ЕУ, сагласно је и са Уставом, а предуслов је и за брже и ефикасније повлачење претприступних европских фондова.

– Европа је саткана од еврорегиона који међусобно сарађују, па се тако децентрализује. За пројекте регионалног развоја у ЕУ у буџету за период од 2007. до 2013. године биће одвојено чак 231 милијарду евра, а 49 милијарди за развијене. Србија је, нажалост, земља са највећим регионалним диспаритетима, како у окружењу, тако и у Европи. Разлике у развијености општина износе седам према један, а тренд је да се богатије општине још више богате, а сиромашне осиромашују. То је скопчано и са јако негативним демографским трендовима, где неразвијене општине остају без становништва. Србија се празни, сваке године изгуби између 35.000 и 40.000 житеља, имамо проблема и са безбедношћу земље, јер понегде читава погранична подручја остају без становника. Крајње је време да се новим законом зауставе ови негативни трендови и развој постане равномернији – истакао је Динкић.

Формирањем еврорегиона, по његовим речима, настаће функционалне територијалне целине од два или више развојних региона. На пример, у оквиру Западног требало би да буду три развојна региона која одговарају садашњим окрузима (Златиборски, Мачвански, Колубарски), објаснио је министар.

– Ово је статистичка подела. Након усвајања овог закона мораће да се поведе политичка дебата да ли су Србији потребни не само статистички већ и административни региони, а овај закон може бити основа за то. Иначе, настојаћемо да што више средстава из републичког буџета издвојимо за регионални развој, направићемо критеријуме коме ће се и како, у зависности од степена развијености, усмеравати та средства. Што се тиче институционалног оквира, на нивоу Србије формираће се две важне институције: Национални савет за регионални развој и Национална агенција за регионални развој. Савет ће утврђивати политику, а Агенција ту политику спроводити. Намера је да Агенција обједини активности које данас воде Агенција за мала и средња предузећа и Сектор за инфраструктурни развој, како би се подстакао напредак предузетништва и развијање локалне и регионалне комуналне инфраструктуре – најавио је Млађан Динкић.

Јавна расправа о Нацрту закона о регионалном развоју водиће се у сваком од седам будућих еврорегиона, с тим што је план да се, после ње, законски предлог формира у марту, а онда у Скупштини закон усвоји у другом кварталу наредне године.