Тумачење прославе Дана РС продубило поделе у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – И овогодишњи рођендан Републике Српске обележиле су контроверзе које су одсликале дубоке друштвене процепе унутар БиХ, који по неким интерпретацијама сежу у знатно дубљу прошлост, а не само до збивања с почетка деведесетих година прошлог века.

Док је централни догађај у Бањалуци протекао у свечаној атмосфери, уз дефиле цивилних и полицијских јединица, реакције из Сарајева, али и дела међународне заједнице, биле су оштре. Након потврде доласка високих званичника из Београда на 33. рођендан Српске, власти у Сарајеву проблематизовале су прелет једног од авиона којим је званичници Србије требало да стигну у Бањалуку. Али је 8. јануара британски војни авион, у време одржавања свечане академије, кружио изнад главног града Републике Српске, с тим што је, за разлику од прошле године, то учињено уз нешто мање буке.

Амерички амбасадор Мајкл Марфи очекује да ће правосуђе реаговати како би се истражили прекршаји у вези с обележавањем, како је навео, неуставног празника, док (не)именовани супервизор Кристијан Шмит сматра да је прослава рођендана кривично дело јер је Уставни суд оспорио овај празник. Сарајевски медији додатно распирују ватру и питају има ли ОХР снаге да суспендује Споразум о специјалним и паралелним везама Србије и Српске.

Министарство спољних послова БиХ упутило је протестно писмо Републици Србији због доласка званичника на обележавање 9. јануара, а шеф тог ресора Елмедин Конаковић мисли да тај датум треба прогласити даном жалости.

Из Министарства спољних послова Србије одговорили су констатујући да протестна нота представља још једну потврду да њени аутори нису заинтересовани за добросуседске односе. „Невероватно је и дубоко забрињавајуће да власти у Сарајеву сматрају прикладним да шаљу протестне ноте Србији, истовремено званично дочекујући (премијера самопроглашеног Косова) Албина Куртија, чија политика и поступци очигледно крше суверенитет и територијални интегритет Србије”, наводи се у саопштењу.

Сарајевски речник о потреби кривичног прогона слављеника понавља и бошњачки члан Председниптва БиХ Денис Бећировић, који сматра да „ентитети немају континуитет и никакво обележавање нелегалних празника не може променити ту чињеницу”.

Сарајеву и делу западних представника, наиме, овај датум смета, па тамошњи политичари његовим оспоравањем настоје да срозају самопоуздање у Бањалуци, утемељено делимично и на томе што се његовом прославом негује сећање на то да је Република Српска настала пре рата, најпре с намером да остане део Југославије, након што су друга два народа прегласавши Србе кренула у сецесију БиХ мимо воље једног од три конститутивна народа. Упркос покушајима да се докаже да је Република Српска настала тек у „Дејтону” и да није старија од постојеће БиХ, правни континуитет Српске од 1992. године преко 1995. до данас види се, између осталог, и по данас важећем Уставу РС. Највиши правни акт Српске настао је 1992. године, а три године касније постао је саставни део Дејтонског мировног споразума.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је да 9. јануар није само датум, него завет.

„Мислили су да ће паљењем моштију Светог Саве на Врачару угушити дух светосавља. Преварили су се. Мислили су да ће Калајеве реформе укинути ћирилицу. Преварили су се. Скидали су српске симболе с Банског двора. Ми смо их вратили. Хтели су да 1766. укину Пећку патријаршију. Није им пошло за руком, она је и данас центар наше духовности”, казао је градоначелник Бањалуке.

Опозиционарка Јелена Тривић, председница Народног фронта, реагујући на нападе који поводом Дана Републике долазе из Сарајева, рекла је да се позивањем на акта Уставног суда у којем седе стране судије неће далеко догурати са суверенитетом, ни територијалним интегритетом БиХ.

„Република Српска је највећа српска победа 20. века, а на Дан Републике највише схватимо да јесте. Сарајевска медијска буна усмерена против Срба, Српске и Србије сваког 9. јануара то доказује. Наглашавам – против Срба, Српске и Србије, јер ово што слушамо из Сарајева од политичког естаблишмента јесте усмерено према Србима као колективитету”, истиче Тривићева.

Додаје да је тражење укидања специјалних и паралелних веза Српске са Србијом удар на Дејтонски мировни споразум, јер је један овакав споразум заправо омогућен самим „Дејтоном”. Поручује да сви они који траже укидање тог споразума, у ствари, снажно раде на демонтажи дејтонске БиХ. „Конаковић, Хелез и сви ’бећировићи’ су у сваку испружену српску руку пљунули”, подсетила је она.

Наиме, у тмурним временима распада Југославије, након што су Бошњаци и Хрвати почели активности на сецесији, формирана је Скупштина српског народа у БиХ (24. октобра 1991. године), коју су чинили српски посланици из тадашње Скупштине РБиХ. У новембру је уследио плебисцит, на којем се српски народ изјаснио да жели да остане у саставу Југославије. Но, ни то није омело представнике друга два народа у намери да се отцепе, па је 9. јануара 1992. проглашена РС (тада под другим називом), а наредног месеца донет је Устав Републике Српске, који је и данас на снази у том ентитету и део је уставноправног поретка БиХ.