Tumačenje proslave Dana RS produbilo podele u BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – I ovogodišnji rođendan Republike Srpske obeležile su kontroverze koje su odslikale duboke društvene procepe unutar BiH, koji po nekim interpretacijama sežu u znatno dublju prošlost, a ne samo do zbivanja s početka devedesetih godina prošlog veka.

Dok je centralni događaj u Banjaluci protekao u svečanoj atmosferi, uz defile civilnih i policijskih jedinica, reakcije iz Sarajeva, ali i dela međunarodne zajednice, bile su oštre. Nakon potvrde dolaska visokih zvaničnika iz Beograda na 33. rođendan Srpske, vlasti u Sarajevu problematizovale su prelet jednog od aviona kojim je zvaničnici Srbije trebalo da stignu u Banjaluku. Ali je 8. januara britanski vojni avion, u vreme održavanja svečane akademije, kružio iznad glavnog grada Republike Srpske, s tim što je, za razliku od prošle godine, to učinjeno uz nešto manje buke.

Američki ambasador Majkl Marfi očekuje da će pravosuđe reagovati kako bi se istražili prekršaji u vezi s obeležavanjem, kako je naveo, neustavnog praznika, dok (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit smatra da je proslava rođendana krivično delo jer je Ustavni sud osporio ovaj praznik. Sarajevski mediji dodatno raspiruju vatru i pitaju ima li OHR snage da suspenduje Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Srpske.

Ministarstvo spoljnih poslova BiH uputilo je protestno pismo Republici Srbiji zbog dolaska zvaničnika na obeležavanje 9. januara, a šef tog resora Elmedin Konaković misli da taj datum treba proglasiti danom žalosti.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije odgovorili su konstatujući da protestna nota predstavlja još jednu potvrdu da njeni autori nisu zainteresovani za dobrosusedske odnose. „Neverovatno je i duboko zabrinjavajuće da vlasti u Sarajevu smatraju prikladnim da šalju protestne note Srbiji, istovremeno zvanično dočekujući (premijera samoproglašenog Kosova) Albina Kurtija, čija politika i postupci očigledno krše suverenitet i teritorijalni integritet Srbije”, navodi se u saopštenju.

Sarajevski rečnik o potrebi krivičnog progona slavljenika ponavlja i bošnjački član Predsedniptva BiH Denis Bećirović, koji smatra da „entiteti nemaju kontinuitet i nikakvo obeležavanje nelegalnih praznika ne može promeniti tu činjenicu”.

Sarajevu i delu zapadnih predstavnika, naime, ovaj datum smeta, pa tamošnji političari njegovim osporavanjem nastoje da srozaju samopouzdanje u Banjaluci, utemeljeno delimično i na tome što se njegovom proslavom neguje sećanje na to da je Republika Srpska nastala pre rata, najpre s namerom da ostane deo Jugoslavije, nakon što su druga dva naroda preglasavši Srbe krenula u secesiju BiH mimo volje jednog od tri konstitutivna naroda. Uprkos pokušajima da se dokaže da je Republika Srpska nastala tek u „Dejtonu” i da nije starija od postojeće BiH, pravni kontinuitet Srpske od 1992. godine preko 1995. do danas vidi se, između ostalog, i po danas važećem Ustavu RS. Najviši pravni akt Srpske nastao je 1992. godine, a tri godine kasnije postao je sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da 9. januar nije samo datum, nego zavet.

„Mislili su da će paljenjem moštiju Svetog Save na Vračaru ugušiti duh svetosavlja. Prevarili su se. Mislili su da će Kalajeve reforme ukinuti ćirilicu. Prevarili su se. Skidali su srpske simbole s Banskog dvora. Mi smo ih vratili. Hteli su da 1766. ukinu Pećku patrijaršiju. Nije im pošlo za rukom, ona je i danas centar naše duhovnosti”, kazao je gradonačelnik Banjaluke.

Opozicionarka Jelena Trivić, predsednica Narodnog fronta, reagujući na napade koji povodom Dana Republike dolaze iz Sarajeva, rekla je da se pozivanjem na akta Ustavnog suda u kojem sede strane sudije neće daleko dogurati sa suverenitetom, ni teritorijalnim integritetom BiH.

„Republika Srpska je najveća srpska pobeda 20. veka, a na Dan Republike najviše shvatimo da jeste. Sarajevska medijska buna usmerena protiv Srba, Srpske i Srbije svakog 9. januara to dokazuje. Naglašavam – protiv Srba, Srpske i Srbije, jer ovo što slušamo iz Sarajeva od političkog establišmenta jeste usmereno prema Srbima kao kolektivitetu”, ističe Trivićeva.

Dodaje da je traženje ukidanja specijalnih i paralelnih veza Srpske sa Srbijom udar na Dejtonski mirovni sporazum, jer je jedan ovakav sporazum zapravo omogućen samim „Dejtonom”. Poručuje da svi oni koji traže ukidanje tog sporazuma, u stvari, snažno rade na demontaži dejtonske BiH. „Konaković, Helez i svi ’bećirovići’ su u svaku ispruženu srpsku ruku pljunuli”, podsetila je ona.

Naime, u tmurnim vremenima raspada Jugoslavije, nakon što su Bošnjaci i Hrvati počeli aktivnosti na secesiji, formirana je Skupština srpskog naroda u BiH (24. oktobra 1991. godine), koju su činili srpski poslanici iz tadašnje Skupštine RBiH. U novembru je usledio plebiscit, na kojem se srpski narod izjasnio da želi da ostane u sastavu Jugoslavije. No, ni to nije omelo predstavnike druga dva naroda u nameri da se otcepe, pa je 9. januara 1992. proglašena RS (tada pod drugim nazivom), a narednog meseca donet je Ustav Republike Srpske, koji je i danas na snazi u tom entitetu i deo je ustavnopravnog poretka BiH.