Бенкси у Београду

У поп ап галерији у Дечанској улици у Београду,  отворена је изложба уметничких радова једног од најтајанственијих и најутицајнијих уметника савременог доба, Бенксија, коју су јуче имали прилику да погледају новинари. На изложби, коју организује Галерија Дева Пури, посетиоци ће имати прилику да до 6. априла открију више од 100 Бенксијевих уметничких дела, као и радове уметника што су утицали на њега или с њим сарађивали на различитим пројектима, попут Ворхола, Пикаса, Баскијата и Блек ле Рата.

Изложба открива разноликост Бенксијевог уметничког света, од његових оригиналних графика до омота за различите музичке извођаче, сарадње са Гринписом, музичаром Ником Kејвом, као и његов рад на пројекту „Симпсонови”. Међу најпознатијим Бенксијевим делима која су изложена су „Flying Copper”, „Monkey Queen”, „Bomb Hugger”, „Flag”, „Toxic Marry”, „Applause” и други. Такође су изложене плоче са његовим препознатљивим графичким мотивима као што су „Flower Thrower”, „One Day We’ll Be In Charge” и „Happy Choppers”. Представљени су и његови најпознатији уметнички пројекти као што су „Dismaland”, „Walled Off Hotel”, „Love Welcomes”… Посетиоци могу да уживају и у селфи зонама, међу којима се издваја посебна зона где ће моћи да се фотографишу и рекреирају Бенксијево дело „Bomb Hugger”, које је такође део изложбе.

– Најважнија је идеја коју Бенкси заступа, а то је критика савременог друштва и свих историјских догађаја који су оставили траг у данашњици. Бенкси кроз своја дела критикује однос политике према друштву, коришћење јефтине радне снаге, конзумеризам... Он узима елементе политичке и друштвене ситуације, преиспитује их и критикује. Важно је да Бенкси све време комуницира са друштвом и тако преиспитује само друштво – рекла је историчарка уметности Анђела Петровић.

Изложена дела долазе из приватних колекција и музеја широм Европе, а кустос Давид Рјазанцев је десет година радио на овом пројекту.

– Бенксијеву изложбу можете организовати на три начина, Први је у сарадњи са уметником, што се до сада десило само у великим метрополама као што су Лос Анђелес, Лондон и слично. Друга опција је да једноставно скинете његова дела са интернета и одштампате их, а затим организујете изложбу, што ми сматрамо погрешним иако се то сада највише ради. Иако су ауторска права за Бенксија решена, сматрамо да то није прави пут. Трећи начин, који смо ми изабрали, јесте да се дела позајме из галерија, музеја и приватних колекција. Проверите њихову аутентичност и тако представите праву Бенксијеву причу јавности – истиче Рјазанцев.

Сва дела на изложби су оригинална, а то се односи не само на Бенксијеве радове, већ и на дела уметника с којима је сарађивао или су значајно утицали на његово стваралаштво. Поставка је организована на три спрата, а с обзиром на то да обухвата велики број дела која су притом специфична, Рјазахцев је закупио простор, комплетно га реновирао и прилагодио ономе што је изложено. По речима Анђеле Петровић, вероватно највећи изазов је био како „заробити” уличну уметност и представити је у галеријском простору.

Бенкси је познат по томе што крије свој идентитет и чува приватност. На тај начин, уметник чува идеје које пропагира, отварајући притом важна друштвена питања.

– Највећа чар је у томе што, кријући се иза надимка Бенкси, он представља уметност коју сматра важном и слободно критикује оно што мисли да треба – објаснила је Анђела Петровић.

Пре Београда, изложба је реализована у Љубљани и Задру, а за свако ново излагање се додају нова дела, уколико су власници приватних колекција спремни да их уступе.