Строже казне за илегално поседовање оружја

Од нашег дописника

Подгорица – Вишеструко убиство на Цетињу извршено 1. јануара, кад је убијено 13 људи, а међу њима и двојица дечака, док се извршилац крвавог пира убио кад га је опколила полиција, потресло је Црну Гору, али и регион. Покренута су бројна питања, укључујући и измене закона, како би се појачала превенција сличних кривичних дела извршених ватрених оружјем.

„Корене оваквих трагедија, као и средства за њихово спречавање, не можемо наћи у кривичноправним моделима, залагаћу се за што строже санкције кад је реч о недозвољеном држању и ношењу оружја и других експлозивних материја”, изјавио је у интервјуу за „Политику” министар правде у Влади Црне Горе Бојан Божовић.

Да ли су запрећене казне до сада биле благе?

Свесни бројних недостатака, али и благих санкција које су биле прописане за кривично дело недозвољено држање оружја, као и због обавеза усклађивања националне легислативе с Протоколом УН о оружју, у децембру 2023. године усвојили смо Измене и допуне Кривичног законика (КЗ). Извршена је пре свега измена члана 403 КЗ тако да су јасно одвојене радње држања и ношења ватреног оружја, његових делова, муниције и експлозивних материја.

Какве су санкције предвиђене новим Кривичним законом?

По новом КЗ-у сада је за држање оружја запрећена казна од три месеца до три године, за разлику од претходног решења, у којем је за основни облик била прописана казна затвора од само три месеца. Сматрали смо, на седници Већа за националну безбедност, да бисмо евентуално и овде могли да направимо нову корекцију и законски минимум поставимо на једну годину. Сем тога, новим КЗ-ом предвидели смо за недозвољено ношење оружја казну затвора од једне до пет година, а сада ћемо вероватно и то још једном да учинимо строжим. Такође, прописани су и тежи облици овог кривичног дела.

Како оцењујете недавна дешавања у вези с пензионисањем судија Уставног суда Црне Горе?

На све ово гледам као на вештачки произведену кризу. Овде имамо једну јасну материјалноправну ситуацију, а то је да је судија Драгана Ђурановић испунила услове за престанак функције по Закону о ПИО и скупштина је у конкретном случају деловала на једини исправан начин. Све друго је чисто политикантство. Наравно, незадовољна страна, због евентуалних процесних сметњи, увек има право да се жали суду и да покуша да оствари своја права и све је то посве нормално и природно. Али називање пензионисања једног судије који је испунио услове за пензију „уставним пучем” тешко је разумљиво. Данас Уставни суд функционише несметано, имамо пет судија (четворо је довољно за кворум) и не постоји никаква „уставна криза”. Скупштина је расписала позив за избор нових судија и верујем да ћемо убрзо имати свих седморо.

Какав је ваш план за убрзање судских процеса?

Изменама и допунама Законика о кривичном поступку предвидели смо 78 одредаба којима ћемо, између осталог, омогућити бржи и ефикаснији кривични поступак, као и већи степен процесне дисциплине у судовима. Овај предлог је достављен Европској комисији и тренутно теку завршне консултације у погледу решења која ће бити примењива у Црној Гори. Надамо се да ће Законик о кривичном поступку у новом и савременијем облику бити на снази у првом кварталу следеће године.

На који начин Министарство правде планира да унапреди рад Специјалног државног тужилаштва (СДТ)?

СДТ је институција која је заслужила велико поверење јавности у Црној Гори и иностранству и обавеза је извршне власти да јој омогући што боље услове за рад. Део тих изазова је већ решен кроз повећање броја специјалних тужилаца, нешто бољи материјални положај, али и усвајање одређених сугестија из СДТ у погледу изгледа позитивноправних норми. То ипак није довољно, морамо омогућити и боље просторне капацитете, наставити с повећањем кадра... Спремност за то постоји и Врховно државно тужилаштво и СДТ ће свакако имати нашу пуну подршку.

Да ли је Министарство правде спремно да обезбеди независност правосуђа у случајевима у којима су укључени високи државни званичници?

Све измене и допуне Закона о Судском савету и судијама и Закона о Државном тужилаштву, као и свих закона који су довели до позитивног извештаја о испуњености привремених мерила у преговарачким поглављима 23 и 24 (ИБАР), доказ су да ова влада и ова парламентарна већина желе независно и непристрасно правосуђе које ће дати коначну реч о свему што се дешавало у Црној Гори у последњих 30 година, као и о свему што ће убудуће бити предмет судских спорова.

Како планирате да осигурате доследну примену закона и избегнете селективну правду?

Закон о одузимању имовинске користи стечене криминалном делатношћу још није дао оне резултате које сви желимо и зато ћемо наставити с његовим изменама и допунама. Министарство ће од јануара формирати нови радни тим који ће анализирати постојеће стање и разматрати неки од савремених модела који су се у другим државама показали много ефикаснијим (нпр. италијански, француски). Важну реч у раду тог тима имаће СДТ, али и невладин сектор који је ова питања пратио и дуже од 20 година.

Како оцењујете тренутни напредак Црне Горе у Поглављима 23 и 24 (Правосуђе и основна права, Правда, слобода и сигурност)?

Црна Гора је направила огроман искорак у процесу ЕУ интеграција током 2024. године. Подсетићу да смо у тој години добили поменути позитивни ИБАР, чиме смо постали прва држава која је то успела по новој методологији приступања. Након тога, из Европске комисије смо добили ’завршна мерила’, што представљају списак обавеза која морамо испунити како бисмо затворили поменута поглавља. Министарство правде припрема акциони план који је у вези с тим и тај документ ће бити усвојен у влади почетком следеће године. Волео бих да истакнем да је наш циљ да 2028. године будемо нова држава чланица ЕУ. Додатно нас охрабрује и то што смо били прва држава на Балкану која је стекла услове да приступи Јединственој европској зони плаћања СЕПА. Сви ти сигнали (ИБАР, СЕПА...) дају нам за право да верујемо да смо на добром путу, али и да ЕУ искрено жели Црну Гору као своју будућу чланицу. Овде бих желео да истакнем и да смо у погледу преговарачког процеса увек имали веома лепу сарадњу с колегама из Министарства правде Србије и наши радни тимови су неретко размењивали и информације и искуства који су нам свима од великог значаја.

Да ли сматрате да постоје притисци на правосуђе од стране политичких или интересних група?

Илузорно би било говорити да смо се од 30. августа 2020. године ослободили свега што и данас можемо да читамо кроз преписке у „скај” апликацији, а односе се на повезаност одређених криминалних структура с деловима правосуђа. Ипак, верујемо да је стање неупоредиво боље, да су рад СДТ, али и измене закона у погледу организације правосуђа, дали резултате, што се види и по извештајима ЕК. Осим тога, морамо наставити овим смером, интензивирати рад на припремама антикорупцијских закона и створити све предуслове за њихову несметану примену. У прилог томе иду и промене у менаџменту Агенције за спречавање корупције, али и три конференције које смо организовали заједно с невладиним сектором и међународним партнерима, а на којима смо чули бројне препоруке које ћемо инкорпорисати у постојеће законодавство. Нови закон о узбуњивачима такође ће бити једно од важних оруђа у борби против корупције, а усвојићемо га до краја 2025. године.