Strože kazne za ilegalno posedovanje oružja

Od našeg dopisnika

Podgorica – Višestruko ubistvo na Cetinju izvršeno 1. januara, kad je ubijeno 13 ljudi, a među njima i dvojica dečaka, dok se izvršilac krvavog pira ubio kad ga je opkolila policija, potreslo je Crnu Goru, ali i region. Pokrenuta su brojna pitanja, uključujući i izmene zakona, kako bi se pojačala prevencija sličnih krivičnih dela izvršenih vatrenih oružjem.

„Korene ovakvih tragedija, kao i sredstva za njihovo sprečavanje, ne možemo naći u krivičnopravnim modelima, zalagaću se za što strože sankcije kad je reč o nedozvoljenom držanju i nošenju oružja i drugih eksplozivnih materija”, izjavio je u intervjuu za „Politiku” ministar pravde u Vladi Crne Gore Bojan Božović.

Da li su zaprećene kazne do sada bile blage?

Svesni brojnih nedostataka, ali i blagih sankcija koje su bile propisane za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja, kao i zbog obaveza usklađivanja nacionalne legislative s Protokolom UN o oružju, u decembru 2023. godine usvojili smo Izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ). Izvršena je pre svega izmena člana 403 KZ tako da su jasno odvojene radnje držanja i nošenja vatrenog oružja, njegovih delova, municije i eksplozivnih materija.

Kakve su sankcije predviđene novim Krivičnim zakonom?

Po novom KZ-u sada je za držanje oružja zaprećena kazna od tri meseca do tri godine, za razliku od prethodnog rešenja, u kojem je za osnovni oblik bila propisana kazna zatvora od samo tri meseca. Smatrali smo, na sednici Veća za nacionalnu bezbednost, da bismo eventualno i ovde mogli da napravimo novu korekciju i zakonski minimum postavimo na jednu godinu. Sem toga, novim KZ-om predvideli smo za nedozvoljeno nošenje oružja kaznu zatvora od jedne do pet godina, a sada ćemo verovatno i to još jednom da učinimo strožim. Takođe, propisani su i teži oblici ovog krivičnog dela.

Kako ocenjujete nedavna dešavanja u vezi s penzionisanjem sudija Ustavnog suda Crne Gore?

Na sve ovo gledam kao na veštački proizvedenu krizu. Ovde imamo jednu jasnu materijalnopravnu situaciju, a to je da je sudija Dragana Đuranović ispunila uslove za prestanak funkcije po Zakonu o PIO i skupština je u konkretnom slučaju delovala na jedini ispravan način. Sve drugo je čisto politikantstvo. Naravno, nezadovoljna strana, zbog eventualnih procesnih smetnji, uvek ima pravo da se žali sudu i da pokuša da ostvari svoja prava i sve je to posve normalno i prirodno. Ali nazivanje penzionisanja jednog sudije koji je ispunio uslove za penziju „ustavnim pučem” teško je razumljivo. Danas Ustavni sud funkcioniše nesmetano, imamo pet sudija (četvoro je dovoljno za kvorum) i ne postoji nikakva „ustavna kriza”. Skupština je raspisala poziv za izbor novih sudija i verujem da ćemo ubrzo imati svih sedmoro.

Kakav je vaš plan za ubrzanje sudskih procesa?

Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predvideli smo 78 odredaba kojima ćemo, između ostalog, omogućiti brži i efikasniji krivični postupak, kao i veći stepen procesne discipline u sudovima. Ovaj predlog je dostavljen Evropskoj komisiji i trenutno teku završne konsultacije u pogledu rešenja koja će biti primenjiva u Crnoj Gori. Nadamo se da će Zakonik o krivičnom postupku u novom i savremenijem obliku biti na snazi u prvom kvartalu sledeće godine.

Na koji način Ministarstvo pravde planira da unapredi rad Specijalnog državnog tužilaštva (SDT)?

SDT je institucija koja je zaslužila veliko poverenje javnosti u Crnoj Gori i inostranstvu i obaveza je izvršne vlasti da joj omogući što bolje uslove za rad. Deo tih izazova je već rešen kroz povećanje broja specijalnih tužilaca, nešto bolji materijalni položaj, ali i usvajanje određenih sugestija iz SDT u pogledu izgleda pozitivnopravnih normi. To ipak nije dovoljno, moramo omogućiti i bolje prostorne kapacitete, nastaviti s povećanjem kadra... Spremnost za to postoji i Vrhovno državno tužilaštvo i SDT će svakako imati našu punu podršku.

Da li je Ministarstvo pravde spremno da obezbedi nezavisnost pravosuđa u slučajevima u kojima su uključeni visoki državni zvaničnici?

Sve izmene i dopune Zakona o Sudskom savetu i sudijama i Zakona o Državnom tužilaštvu, kao i svih zakona koji su doveli do pozitivnog izveštaja o ispunjenosti privremenih merila u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 (IBAR), dokaz su da ova vlada i ova parlamentarna većina žele nezavisno i nepristrasno pravosuđe koje će dati konačnu reč o svemu što se dešavalo u Crnoj Gori u poslednjih 30 godina, kao i o svemu što će ubuduće biti predmet sudskih sporova.

Kako planirate da osigurate doslednu primenu zakona i izbegnete selektivnu pravdu?

Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću još nije dao one rezultate koje svi želimo i zato ćemo nastaviti s njegovim izmenama i dopunama. Ministarstvo će od januara formirati novi radni tim koji će analizirati postojeće stanje i razmatrati neki od savremenih modela koji su se u drugim državama pokazali mnogo efikasnijim (npr. italijanski, francuski). Važnu reč u radu tog tima imaće SDT, ali i nevladin sektor koji je ova pitanja pratio i duže od 20 godina.

Kako ocenjujete trenutni napredak Crne Gore u Poglavljima 23 i 24 (Pravosuđe i osnovna prava, Pravda, sloboda i sigurnost)?

Crna Gora je napravila ogroman iskorak u procesu EU integracija tokom 2024. godine. Podsetiću da smo u toj godini dobili pomenuti pozitivni IBAR, čime smo postali prva država koja je to uspela po novoj metodologiji pristupanja. Nakon toga, iz Evropske komisije smo dobili ’završna merila’, što predstavljaju spisak obaveza koja moramo ispuniti kako bismo zatvorili pomenuta poglavlja. Ministarstvo pravde priprema akcioni plan koji je u vezi s tim i taj dokument će biti usvojen u vladi početkom sledeće godine. Voleo bih da istaknem da je naš cilj da 2028. godine budemo nova država članica EU. Dodatno nas ohrabruje i to što smo bili prva država na Balkanu koja je stekla uslove da pristupi Jedinstvenoj evropskoj zoni plaćanja SEPA. Svi ti signali (IBAR, SEPA...) daju nam za pravo da verujemo da smo na dobrom putu, ali i da EU iskreno želi Crnu Goru kao svoju buduću članicu. Ovde bih želeo da istaknem i da smo u pogledu pregovaračkog procesa uvek imali veoma lepu saradnju s kolegama iz Ministarstva pravde Srbije i naši radni timovi su neretko razmenjivali i informacije i iskustva koji su nam svima od velikog značaja.

Da li smatrate da postoje pritisci na pravosuđe od strane političkih ili interesnih grupa?

Iluzorno bi bilo govoriti da smo se od 30. avgusta 2020. godine oslobodili svega što i danas možemo da čitamo kroz prepiske u „skaj” aplikaciji, a odnose se na povezanost određenih kriminalnih struktura s delovima pravosuđa. Ipak, verujemo da je stanje neuporedivo bolje, da su rad SDT, ali i izmene zakona u pogledu organizacije pravosuđa, dali rezultate, što se vidi i po izveštajima EK. Osim toga, moramo nastaviti ovim smerom, intenzivirati rad na pripremama antikorupcijskih zakona i stvoriti sve preduslove za njihovu nesmetanu primenu. U prilog tome idu i promene u menadžmentu Agencije za sprečavanje korupcije, ali i tri konferencije koje smo organizovali zajedno s nevladinim sektorom i međunarodnim partnerima, a na kojima smo čuli brojne preporuke koje ćemo inkorporisati u postojeće zakonodavstvo. Novi zakon o uzbunjivačima takođe će biti jedno od važnih oruđa u borbi protiv korupcije, a usvojićemo ga do kraja 2025. godine.