Са Мораве песак, са Космета дрога

Мердаре – Копнену зону безбедности према Космету, у рејону за који је одговорна Полицијска управа у Прокупљу, контролише жандармерија са осам положаја, Војска Србије са четири и полиција, такође, са четири и са једног пункта. Тај пункт је на прелазу код села Мердаре. Овде је за десет месеци ове године прошло више од 660.000 људи, око 160.000 возила, а пренето је око 24.000 тона разне робе.

Пункт је модерно опремљен, са рачунарском техником и на њему контролу врше полицајци и цариници. По речима Слободана Ђурића, начелника Полицијске управе у Прокупљу, постоји добра сарадња са Унмик полицијом, захваљујући чему је у последње две године откривено много оних који преко овог прелаза шверцују дрогу. Само у четири случаја пронађено је 41,134 килограма хероина, а о марихуани да се и не говори. У једном возилу нађено је више од 20 килограма хероина, што је највише од свих прелаза ка Космету. Због дроге, али и других кривичних дела овде је одузето 12 путничких возила, једно теретно и један мотоцикл.

Тешко је рећи да ли се дрога пребацује и мимо овог прелаза. Наиме, 102 километра дуга административна линија, од источних огранака Копаоника до јужних падина Радана, право је беспуће. Тек сада жандармерија поправља пут од Мердара, преко Боровца ка Трпезама, а нешто раније војска је пробила пут ка Трмки. До Кртока и Орловца сада полиција са мештанима поправља колико може ове планинске богазе. До Тачевца, Дабиновца, Вукојевца, Рашевца и других планинских села може се само на коњу. По последњем попису (2002. године) у селима око Куршумлије у КЗБ живело је 1.635 становника, углавном старих људи. Сада их је, каже нам Ђурић, вероватно упола мање. Вукојевац и Рашевац немају ниједног житеља, у Дабиновцу је само преко лета један човек... Да није војске, полиције и жандармерије, ови српски горштаци, који још чувају стара огњишта, одавно би, веле, отишли. Поред безбедности од упада албанских екстремиста, њима помажу и да се превезу до лекара, да набаве намирнице, помогну у косидби, сечи дрва...

Са оне стране линије некадашња српска села Репа, Крпимеј, Дубница, Ливадица, Туручица, Мировац, Баловац, Медиговац – немају више ниједног Србина, а многа су потпуно порушена. Док цео Топлички округ, који се ослања на КЗБ, има једва око сто хиљада становника, само град Подујево има, тврди се, око 120.000. Међу њима Срба нема, а планинци из косаничких села су некад живели од продаје стоке, сира, кајмака и дрва на подујевској пијаци. Сад тамо не смеју ни да се појаве, а Албанци су наставили да долазе на пијаце у Куршумлију и Белољин, без проблема. Они, такође, често упадају у шуме у КЗБ и секу дрва у српским забранима. Није редак случај и да су наоружани. Сем једног оружаног инцидента, међутим, за сада није било других провокација у овој години. То не значи да их не може да буде, на шта је упозорио Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, кад је пре неколико дана посетио ову зону безбедности. Према сазнању полиције, рекао је он, албански екстремисти припремају групе које ће убацивати у КЗБ и изазивати немире, пошто губе на међународном политичком плану за „одбрану” независног Косова.

Са ове стране, пак, колоне тешких шлепера, дуж магистралног пута Ниш–Приштина, свакодневно се одвозе тоне и тоне песка са Јужне Мораве пут Подујева и других градова у јужној српској покрајини, баш као што се радило и пре сукоба 1999. године. Вуче се, такође, цигла у огромним количинама из фабрика у Малој Плани и Белољину. Возачи су и са Космета, као и из ужег дела Србије. На прелазу код Мердара само замене таблице и несметано настављају пут.

Становницима овога краја живот донекле олакшава и повратак у саобраћај шинобуса. Он, међутим, саобраћа само до Рудара, јер још тунел код Мердара стоји зарушен од НАТО бомбардовања, па ова најкраћа железничка веза са коридором 10 не функционише као некад до Косова Поља. А, кажу, и на касетне бомбе може да се још наиђе по околним шумама.