Sa Morave pesak, sa Kosmeta droga

Merdare – Kopnenu zonu bezbednosti prema Kosmetu, u rejonu za koji je odgovorna Policijska uprava u Prokuplju, kontroliše žandarmerija sa osam položaja, Vojska Srbije sa četiri i policija, takođe, sa četiri i sa jednog punkta. Taj punkt je na prelazu kod sela Merdare. Ovde je za deset meseci ove godine prošlo više od 660.000 ljudi, oko 160.000 vozila, a preneto je oko 24.000 tona razne robe.

Punkt je moderno opremljen, sa računarskom tehnikom i na njemu kontrolu vrše policajci i carinici. Po rečima Slobodana Đurića, načelnika Policijske uprave u Prokuplju, postoji dobra saradnja sa Unmik policijom, zahvaljujući čemu je u poslednje dve godine otkriveno mnogo onih koji preko ovog prelaza švercuju drogu. Samo u četiri slučaja pronađeno je 41,134 kilograma heroina, a o marihuani da se i ne govori. U jednom vozilu nađeno je više od 20 kilograma heroina, što je najviše od svih prelaza ka Kosmetu. Zbog droge, ali i drugih krivičnih dela ovde je oduzeto 12 putničkih vozila, jedno teretno i jedan motocikl.

Teško je reći da li se droga prebacuje i mimo ovog prelaza. Naime, 102 kilometra duga administrativna linija, od istočnih ogranaka Kopaonika do južnih padina Radana, pravo je bespuće. Tek sada žandarmerija popravlja put od Merdara, preko Borovca ka Trpezama, a nešto ranije vojska je probila put ka Trmki. Do Krtoka i Orlovca sada policija sa meštanima popravlja koliko može ove planinske bogaze. Do Tačevca, Dabinovca, Vukojevca, Raševca i drugih planinskih sela može se samo na konju. Po poslednjem popisu (2002. godine) u selima oko Kuršumlije u KZB živelo je 1.635 stanovnika, uglavnom starih ljudi. Sada ih je, kaže nam Đurić, verovatno upola manje. Vukojevac i Raševac nemaju nijednog žitelja, u Dabinovcu je samo preko leta jedan čovek... Da nije vojske, policije i žandarmerije, ovi srpski gorštaci, koji još čuvaju stara ognjišta, odavno bi, vele, otišli. Pored bezbednosti od upada albanskih ekstremista, njima pomažu i da se prevezu do lekara, da nabave namirnice, pomognu u kosidbi, seči drva...

Sa one strane linije nekadašnja srpska sela Repa, Krpimej, Dubnica, Livadica, Turučica, Mirovac, Balovac, Medigovac – nemaju više nijednog Srbina, a mnoga su potpuno porušena. Dok ceo Toplički okrug, koji se oslanja na KZB, ima jedva oko sto hiljada stanovnika, samo grad Podujevo ima, tvrdi se, oko 120.000. Među njima Srba nema, a planinci iz kosaničkih sela su nekad živeli od prodaje stoke, sira, kajmaka i drva na podujevskoj pijaci. Sad tamo ne smeju ni da se pojave, a Albanci su nastavili da dolaze na pijace u Kuršumliju i Beloljin, bez problema. Oni, takođe, često upadaju u šume u KZB i seku drva u srpskim zabranima. Nije redak slučaj i da su naoružani. Sem jednog oružanog incidenta, međutim, za sada nije bilo drugih provokacija u ovoj godini. To ne znači da ih ne može da bude, na šta je upozorio Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, kad je pre nekoliko dana posetio ovu zonu bezbednosti. Prema saznanju policije, rekao je on, albanski ekstremisti pripremaju grupe koje će ubacivati u KZB i izazivati nemire, pošto gube na međunarodnom političkom planu za „odbranu” nezavisnog Kosova.

Sa ove strane, pak, kolone teških šlepera, duž magistralnog puta Niš–Priština, svakodnevno se odvoze tone i tone peska sa Južne Morave put Podujeva i drugih gradova u južnoj srpskoj pokrajini, baš kao što se radilo i pre sukoba 1999. godine. Vuče se, takođe, cigla u ogromnim količinama iz fabrika u Maloj Plani i Beloljinu. Vozači su i sa Kosmeta, kao i iz užeg dela Srbije. Na prelazu kod Merdara samo zamene tablice i nesmetano nastavljaju put.

Stanovnicima ovoga kraja život donekle olakšava i povratak u saobraćaj šinobusa. On, međutim, saobraća samo do Rudara, jer još tunel kod Merdara stoji zarušen od NATO bombardovanja, pa ova najkraća železnička veza sa koridorom 10 ne funkcioniše kao nekad do Kosova Polja. A, kažu, i na kasetne bombe može da se još naiđe po okolnim šumama.