Берлински зид на нишки начин

Ниш – Колико је претходних година утрошено новца из градске касе Ниша на поједине неоправдане инвестиције, тешко да ће се икада сабрати и сазнати. Једно од тих несхватљивих улагања, од око пола милиона евра, односно око 60 милиона динара, свакако је метална ограда постављена средином булеварских саобраћајница у граду на Нишави. Промовисана на почетку акције као „монтажна и декоративна” ова робусна ограда поделила је Булевар Немањића, Булевар др Зорана Ђинђића, Булевар Медијана и Византијски булевар. Поделила је и мирну Улицу Благоја Паровића. У тридесетак месеци колико постоји поделила је и грађане Ниша, мада је утисак да је далеко више оних који ограду сматрају највећим градским руглом.

Одлука претходног нишког руководства да се између два смера виталних саобраћајница постави метална ограда објашњена је намером да се онемогући претрчавање пешака ван обележених прелаза. Елем, да би се осујетила и могућност прескакања ниских и свакако декоративнијих баријера, пала је одлука да се подигне прави метални зид висок два метра. Узгред, за ограду је приватној фирми из Обрежа код Варварина из градског буџета плаћено више од 450.000 евра.

Епилог саге о Берлинском зиду на нишки начин отпочео је пре неколико недеља, када се на захтев грађана кренуло с демонтажом ружних баријера дуж нишких булевара. Ограда се на 13 локација скраћује како би одвијање саобраћаја и кретање пешака било безбедно и прегледније. Односно, да би пешачки прелази могли да се користе и да нико услед смањене видљивости због високих ограда не би био угрожен. Уклањање делова скупе металне ограде у дужини од око 400 метара пропраћено је објашњењем да у „старо гвожђе” одлазе јер ометају нормално одвијање саобраћаја. И опет се истиче да се све ради зарад безбедности учесника у промету, понајпре пешака. Дакле, као разлози за демонтирање металног бедема наводе се исти аргументи који су коришћени и у време његовог подизања, 2022. године.

Ипак, одговоре на нека питања ново градско руководство је дужно Нишлијама. На пример, чија је нестручност и тврдоглавост проузроковала ружење града, које је потрајало тридесетак месеци? И, наравно, колико ће санирање нечије непромишљене и неутемељене одлуке коштати локалне пореске обвезнике, преко оних готово пола милиона евра колико је ограда плаћена?

Нема сумње да би грађане занимало и ко је из претходног руководства дошао на идеју да Улицу војводе Путника, једну од најлепших у граду, реконструише науштрб безбедности учесника у саобраћају. Ова улица, која спаја централну урбану зону са историјским и туристичким комплексом „Бубањ” и насељем истог имена, некада је била „права као стрела”. Потом је „искривљена” нефункционалним кружним токовима, упркос томе што су се и стручњаци и јавност оштро противили предложеним, а нажалост и примењеним решењима…