Нема жалбе на пресуду Мирославу Радићу

Од нашег сталног дописника
Загреб, 30. октобра – Одлуке хашког суда поново дижу нервозу у хрватској јавности, барем оном њеном знатном делу који сматра да за страхоте у протеклом рату треба осудити све оне са друге стране на које они укажу прстом. Опет је, наравно, у питању тзв. вуковарска тројка, односно управо обелодањена одлука хашког тужилаштва да уложи жалбу на првостепену пресуду изречену против Миле Мркшића и Веселина Шљиванчанина, али не и на ослобађајућу пресуду Мирославу Радићу. Другим речима, Радић је тиме и коначно ослобођен оптужбе да је био умешан у ратни злочина почињен стрељањем око 200 заробљених хрватских бораца на Овчари по паду Вуковара.

Портпарол трибунала Олга Кавран данас је за хрватске електронске медије објаснила да је хашко тужилаштво одустало од жалбе на ослобађајућу пресуду Радићу зато што је закључило да у томе не би успело: "На основу закључака првостепеног већа наведених у пресуди и на основу досадашње праксе Жалбеног већа, Тужилаштво хашког суда закључило је да жалба не би имала успеха", рекла је она.

Што се тиче преостале "вуковарске двојке" хашко тужилаштво је незадовољно чињеницама које је утврдио суд и висином казне изречене на основу тога, па ће се у оба случаја жалити. Тужилаштво је незадовољно закључком суда да на Овчари нису ликвидирани цивили већ да је реч о ратним заробљеницима доведеним из вуковарске болнице, па да се зато на њих не може применити чл. 5 Статута хашког суда који регулише одговорност за злочине против човечности почињене над цивилима (што предвиђа и теже казне). Тужилаштво наиме сматра да је суд тиме погрешно применио право. "Особе које према међународном хуманитарном праву нису легални циљеви, укључивши особе ‘horc de combat’, треба сматрати цивилима, на основу чл. 5 Статута", наводи тужилаштво у захтеву Жалбеном већу да исправи ту наводну погрешку првостепеног судског већа и да се Шљиванчанин прогласи кривим за злостављање као злочин против човечности, а Мркшић за убиство и злостављање такође као злочин против човечности, те им се у складу с тим и повећају казне.

Жалбу су најавили и адвокати "вуковарске двојке". Шљиванчанинова одбрана наводи да је суд погрешно утврдио његово кретање током 20. новембра 1991. године, као и у закључку да је имао надзор над снагама које су учествовале у евакуацији болнице. Мркшићева одбрана сматра да је суд погрешно проценио опсег његове одговорности као команданта, па су му погрешно и приписали команде о евакуацији. Такође указују да је суд погрешно утврдио и његово кретање спорног 20. новембра 1991.