Глобална температура премашила критични праг

Глобална температура у прошлој години премашила је критични праг, јер откако је почело мерење температуре ваздуха 1850, први пут је премашена просечна глобална вредност од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски просек, навела је Светска организација за заштиту природе (WWФ). Подаци Коперникус службе за климатске промене показују да су температурни рекорди били премашени не само на годишњем, већ неколико пута и на месечном, чак и дневном нивоу. Истакнуто је да упркос напорима WWФ-а, али и других светских и локалних организација за заштиту природе, „човечанство крупним корацима гази ка неистраженим сценаријима”.

„Свака од протеклих 10 година била је једна од десет најтоплијих икад забележених година, а 2024. је прва која је пробила границу од 1,5 степени.

Једанаест од укупно дванаест месеци у години је премашило такву границу, а годину и по уназад, сви месеци, осим јула прошле године, били су за више од 1,5 степени топлији од просека”, прецизирао је WWФ.

Наглашено је да узрок климатских промена у највећој мери лежи у људским активностима.

„Када је реч о Србији, према прелиминарним подацима, у Београду је 2024. година поново срушила све рекорде. Одступањем од просека средње годишње температуре за чак 2,8 степени Целзијусових, била је за 1,1 степен топлија од до сада најтоплијих 2023. и 2019. године. Од маја 2023. године до краја прошле године имали смо само један месец хладнији од просека, а прошлог фебруара забележено је рекордно одступање од просека – чак 7,5 степени”, нагласила је Дуња Мацоко Дрвар, директорка програма заштите природе у WWФ-Адриа.

Стручне анализе екстремних догађаја из 2024. године на глобалном нивоу показале су да је 15 од укупно 16 анализираних девастирајућих поплава, односно 94 одсто тих појава, проузроковано екстремним падавинама које су појачане због климатских промена. Ова година изузетно екстремних временских прилика показује колико је живот већ постао опасан због загревања изазваног људским деловањем и наглашава хитност што бржег одмицања од фосилних горива.

„Климатске промене су једна од главних претњи животу на планети, на шта је недавно поновно упозорио и WWФ. У Извештају о стању планете из октобра 2024. године, Светска организација за заштиту природе објавила је податак о катастрофалном паду популација дивљих врста од чак 73 одсто у последњих пола века. Као највећа претња популацијама сматра се губитак и деградација станишта, и то је претња за чак 85 процената од укупно 28.000 врста пред изумирањем. Због прекомерног искоришћавања ресурса под претњом смо да останемо без једног милиона животињских и биљних врста. Инвазивне врсте, данас познатих 37 хиљада, главни су разлог за 60 одсто изумирања, а загађење мора и слатких вода су претња су за 267 врста. Климатске промене, нарочито посматране у контексту премашивања границе од 1,5 степени загревања, могу да изазову потпуни колапс екосистема”, упозорено је из организације.

Генерална секретарка Светске метеоролошке организације Селест Сауло навела је да се климатска историја одвија пред нашим очима.

„Нисмо имали само једну или две рекордне године, већ цели низ од десет година. То су пратиле катастрофалне и екстремне временске прилике, пораст нивоа мора и топљење леда, све подстакнуто рекордним нивоима емисије гасова са ефектима стаклене баште узроковане људским активностима”, указала је она. Нагласила је да једна појединачна година са просечним растом од више од 1,5 степени Целзијуса за годину не значи „да нисмо успели да испунимо дугорочне циљеве Париског споразума у погледу температуре, који се мере деценијама а не појединачним годинама”.

„Међутим, неопходно је признати да сваки удео загревања од једног степена има значај. Свако додатно повећање глобалног загревања повећава утицај на наше животе, економије и нашу планету”, рекла је Сауло.