Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рафинерија штеди милионе марака

Рафинерија штеди милионе марака
Слободан Пухалац

Од нашег сталног дописника 
Бањалука, 2. децембра – Оживљавањем производње у Рафинерији нафте у Босанском Броду, коју је купила руска компанија Зарубежњефт, економска слика Републике Српске и Босне и Херцеговине у целини знатно ће се побољшати. Осим стабилности у снабдевању горивом, знатно ће се смањити спољнотрговински дефицит који је у првих осам месеци ове године премашио 6,4 милијарде конвертибилних марака или 3,27 милијарди евра.

– БиХ је у 2007. за увоз нафтних деривата дала 1,25 милијарди марака, а за првих девет месеци ове године увезене деривате платила је 1,33 милијарде марака. Нафтни деривати у спољнотрговинском дефициту БиХ за девет месеци ове године учествују са 18,3 одсто, док у у Републици Српској за исти период они чине 13,71 одсто укупног увоза – каже за наш лист министар привреде, енергетике и развоја Републике Српске Слободан Пухалац.

За сада, у бродској Рафинерији нафте ради само реконструисана стара линија, која годишње може да преради 1,2 милиона тона сирове нафте. Она производи дизел гориво и лож-уље, који се већ продају на пумпама у целој БиХ. Колико ће Република Српска и БиХ уштедети када Рафинерија нафте почне да ради пуним капацитетом, односно када почне да прерађује 4,2 милиона тона сирове нафте годишње, види се из податка да је цена сирове нафте нижа за 30 одсто од готових производа.

Пухалац каже да ће бродско гориво после реконструкције нове линије бити „одличног квалитета” и да ће задовољавати еколошке стандарде Европске уније.

– Приоритет и планови менаџмента Рафинерије нафте усмерени су на освајање тржишта и пласмана у земље окружења и Европску унију. Они су свесни да ће квалитет бити пресудан фактор за обезбеђивање добре позиције на зацртаним тржиштима и у том правцу ће сигурно ићи улагања и ангажовања Рафинерије нафте – каже Пухалац и додаје да ће „услови веће конкурентности и стабилнијег тржишта довести до корекције, односно смањења цена горива и производа у чијој цени високо учешће имају цене енергената”.

Руководство Рафинерије нафте је најавило да ће она пуним капацитетом и по стандардима Европске уније прорадити средином 2010. године. Тада ће, процењује се, производити 848 хиљада тона бензина, 1,4 милиона тона дизела, 725 хиљада тона лож-уља, затим 169 хиљада тона уљног дестилата и више од милион тона битумена, сумпора... С обзиром на потребе БиХ, Рафинерија ће „вишак” деривата извозити. Када се за производњу оспособи линија хидрокрекинг-изомакс, у Броду ће се производити дизел „евро 4” и „евро 5”.

Наш саговорник није желео да се упушта у процењивање директних и индиректних ефеката које ће на привреду Републике Српске имати покретање производње у Рафинерији нафте. Оно што је сигурно, то је да ће тржиште нафтних деривата убудуће бити много стабилније и да, према Пухалчевим речима, велики капацитет покреће ланчану реакцију и позитивне ефекте, који у наредном периоду неће изостати.

– До сада смо увозили нафтне деривате, а дистрибутери, односно увозници су обезбеђивали, ради себе и своје зараде, комерцијалне залихе за пет до седам дана. Такав концепт је омогућавао да се у условима смањења залиха и повећања потражње бележи раст цена тих деривата. Рафинерија нафте, насупрот томе, има могућност да складиштивеће залихе, као и сирову нафту и готове производе. То је, поред осталог, значајно и због тога што ће БиХ, на путу ка Европској унији, морати да успостави систем одржавања обавезних залиха нафтних деривата за 90 дана. На основу садашње потрошње то је 300 хиљада тона годишње. У том сегменту бродска Рафинерија нафте може дугорочно да игра значајну улогу због свог складишног простора и могућности да се уместо готових производа складишти сирова нафта – истакао је Слободан Пухалац.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.